" Kada krenete da pljujete ovu zemlju, setite se da je klima odlična, da su vetrovi blagi, da nema oluja, cunamija, tornada, aktivnih vulkana i razornih zemljotresa. Nije sušna zemlja, niste žedni. Nije neplodna, iz džepa seme da ispadne, pa će nešto da nikne. Šumovita, brdovita, ali niti su pretežno kamenjari, niti su džungle sa zaraznim bolestima. Sve fino, blago, pitomo, nežno... To vam je od zemlje. Muka je od ljudi", napisao je Radović jednom prilikom.
Ovaj tekst nas tera da se zapitamo – ako nam je priroda podarila sve uslove za srećan i lagodan život, zašto se u njoj često osećamo kao da nam ništa ne ide na ruku? Možda nije problem u zemlji, već u načinu na koji je tretiramo i kako postupamo jedni s drugima. Radović ovde ne kritikuje direktno nikoga, ali njegova poruka odjekuje snažno: ljudi su ti koji prave razliku između raja i pakla, čak i kada im je zemlja obećana.
Glas javnosti