Ko sve ima koristi od rasta cene zlata?

Većina nas zna da vrednost zlata u kriznim vremenima raste, ali manje je poznato kojim zemljama to ide u prilog.

Ekonomisti su saglasni da će 2025. godina biti veoma neizvesna po svetsku privredu, ponajviše zahvaljujući ratovima i američkim carinama. Nepisano je pravilo da se u takvim turbulentnim vremenima investitori okreću sigurnim ulaganjima, među kojima je i ono u zlato. Iz tog razloga njegova vrednost u poslednjih godinu dana stabilno raste.

Ali odakle dolazi zlato? Dobar deo ponude ovog plemenitog metala na globalno tržište stiže iz regiona Zapadne Afrike, odnosno konkretno iz Burkine Faso, Malija i Nigera, zemalja koje se suočavaju sa brojnim problemima budući da su okružene džihadistima, da su izolovane, siromašne, i da trpe ozbiljne posledice klimatskih promena. Njima mahom upravljaju vojne hunte kojima skok cene zlata veoma odgovara.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, ove tri zemlje proizvode 230 tona zlata godišnje, količinu koja trenutno vredi 15 milijardi dolara. Međutim, dodaju iz Saveta, ovo su samo zvanični podaci, postoje indicije da u njima i obično stanovništvo i sitni privrednici kopaju zlato a da to ne prijavljuju.

Širenje ruskog uticaja

Zvog svega navedenog ove tri države privlače veliku pažnju svetske javnosti. Osim o kršenju ljudskih prava i totalitarizmu vlasti u njima, zapadni mediji sve češće pišu i o uplivu stranih investicija u tamošnje rudarske sektore, što verovatno ne bi predstavljalo toliki problem da investitori ne dolaze iz Rusije.

Naime, prema pisanju BBC-a ruske kompanije uporno povećavaju svoj udeo u industriji kopanja zlata na račun zapadnih firmi. Primera radi, u Maliju se gradi zlatna rafinerija u kojoj će ruski konglomerat Jadrat Grupa imati manjinski udeo. I Burkina Faso gradi svoju prvu rafineriju ove vrste koja će biti u većinskom vlasništvu državnog rudarskog preduzeća ali će prihvatati pomoć stranih investitora.

Međutim, izgleda da se saradnja sa Rusijom ne završava samo na kopanju zlata, već ta zemlja pomaže vojnim huntama da finansiraju borbu protiv pobuna ili napada džihadističkih grupa kao što su Al Kaida i Islamska država.

Mali u toj borbi čak i zapošljava ruske plaćenike, uključujući tu i pripadnike grupe Vagner. Da bi sve ovo finansirao potrebna mu je ogromna količina novca. Poznato je da je 2020. godine 22% nacionalnog budžeta Malija bilo namenjeno odbrambenom sektoru. Međutim, ova zemlja, kao i Burkina Faso, stranim plaćenicima se odužuje i na druge načine. Postoje dokazi da pripadnike Vagner grupe plaća i zlatom ili dozvolama za rudarenje.

UNODC sumnja da najveći deo ovako pribavljenog zlata završava u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji su epicentar svetske trgovine zlatom, i upozorava da bi dalji rast cene plemenitog metala mogao produbiti konflikte u Zapadnoj Africi.

Glas javnosti /B07S

SKINI APLIKACIJU