KO RANO RANI, DVE SREĆE GRABI: Ko je srećniji, ranoranioci ili noćne ptice?

Ko rano rani dve sreće grabi je čuvena poslovica, a pop kultura poslednjih godina nas bombarduje varijacijama na temu da rano ustajanje dovodi do uspeha u životu, zadovoljstva i bogatstva.

Kristijan Džeret, kognitivni neurolog za „Science Focus“ dao je opširno objašnjenje o ovo temi.

Kako kaže, brojni članci obećavaju nam da kad bismo se samo izvukli iz kreveta  sat ranije ujutro, postali super produktivni, baš kao i najuspešniji preduzetnici na svetu.

NOĆNA KONZUMACIJA HRANE VODI U GOJAZNOST: Jedite ovo pred spavanje i ubrzaćete sagorevanje masti

Ali, ako ste noćna ptica, koja radije ostaje dugo budna i ujutro više voli da se udobno ušuška ispod pokrivača, možda se nadate da to ipak nije zaista istina.

Ali zapravo, psihologija „hronotipova“, kako je poznata, uglavnom podržava popularnu sliku srećnih rano ustajućih entuzijasta; iako, kao i uvek, stvarnost je malo nijansirana.

Jedan detalj koji treba imati na umu je da zapravo većina – oko 60 odsto – od nas nije ni ranoranilac ni noćna ptica, već smo neka mešavina.

Još jedan faktor koji treba razmotriti je da se hronotip ne određuje samo po vremenu kada idete na spavanje i ustajete ujutro, već i po vašem optimalnom vremenu kada ste najfunkcionalniji – ranoranilci obično najbolje funkcionišu ranije u toku dana, dok noćne ptice obično funkcionišu bolje kasnije, što može da ima očigledne prednosti za određene karijerne puteve koji uključuju večernji rad ili noćne smene.

Što se tiče toga ko pripada kojoj grupi, opšte je pravilo da žene češće budu ranoranilci ili jutarnji hronotip, dok su muškarci češće noćne ptice ili večernji hronotip.

Još jedan relevantan faktor su godine.

U adolescenciji postoji tendencija da se više pomerimo prema noćnom hronotipu (nikakvo iznenađenje), ali nakon adolescencije, jutarnja sklonost postaje češća s godinama.

Što se tiče toga ko je srećniji, mnoga istraživanja su zaista pokazala povezanost između ranoranilaca i veće sreće.

Kao primer, razmotrite studiju sprovedenu na stotinama medicinskih studenata na Univerzitetu Dokuz Eylul u Turskoj – trebalo je samo na skali da daju ocene koliko su srećni. Više ocene su primećene kod ranoranilaca.

Slično istraživanje, sprovedeno je i kod starijih ljudi, rezultat je bio isti .

SAN JE KORISTAN ZA UČENJE: Matematičke priče pred spavanje mogu poboljšati matematičko pamćenje

Prema studiji sprovedenoj na Univerzitetu u Lajpcigu, emocionalna prednost ranoranilaca manifestuje se i u većem zadovoljstvu životom i smanjenoj podložnosti mentalnim problemima.

Druga istraživanja ukazuju na to da su ljudi koji su noćne ptice skloniji simptomima depresije, sezonskog afektivnog poremećaja i problema sa zloupotrebom supstanci.

Ova razlika može delimično da se objasni time što ljudi koji su noćne ptice obično imaju manje sna ili više problema sa snom, i da je to zapravo problem zbog kog su manje srećni. Neispavani su.

Drugi mogući mehanizmi koji objašnjavaju prednost ranoranilaca su bolje veštine emocionalne regulacije i pozitivniji odnos prema vremenu, u poređenju sa noćnim pticama.

Sve to postavlja pitanja šta određuje da li smo ranoranioci ili noćne ptice i da li to možemo da promenimo.
Kao što je tim sa Univerziteta u Vorviku pokazao, jutarnji hronotip je povezan sa ličnošću – imaju veću disciplinu, red i ambicije.

S druge strane, otvoreniji ljudi su češće noćne ptice.

Dobra vest je da ni ličnost ni hronotip nisu nepromenjivi.
Oblikuju se faktorima koji ne zavise od naših gena, a to je porodično okruženje i profesionalne uloge i rutine koje od nas zahtevaju.

ZAŠTO JE VAŽNO DA TATA ČITA PRIČE PRED SPAVANJE : Šta deca najviše pamte?

I sada, ako želite da postanete ranoranilac, šta treba da radite?

Izbegavanje korišćenja digitalnih uređaja uveče, postepeno uvođenje ranijeg odlaska u krevet i obezbeđivanje nagrade koja vas motiviše da ustanete ujutro, bilo da je to sveže pripremljena kafa, opuštajuća šetnja ili trenutak vremena za sebe, odlično rade posao.

Loša vest je da preliminarni rezultati sa Univerziteta u Varšavi, na osnovu studije sprovedene na studentima, koji su na određeni period postali ranoranioci i promenili svoj hrono tip nije doneo bolje raspoloženje i zadovoljstvo životom.

Ovo ukazuje na to da promena vašeg hronotipa možda nije brz način za postizanje sreće, možda ćete morati da razmislite da radikalnije promenite život, umesto da samo navijete alarm ranije.

Ako možete da pronađete zadovoljstvo u životu, a vaši dani su ispunjeni, verovatno ćete lakše zaspati na vreme noću i veseli kao ranoranilac izleteti iz kreveta svako jutro.


Glas javnosti/ N01S

SKINI APLIKACIJU