Ko najviše troši na socijalnu zaštitu u EU?

Evropa ima jedne od najjačih socijalnih sistema na svijetu – od penzija i zdravstvene zaštite, do pomoći za nezaposlene i socijalnog stanovanja. Ali ko je u Evropskoj uniji najdarežljiviji kada govorimo o javnoj potrošnji?

Prema najnovijim podacima Eurostata, sve zemlje EU povećale su izdvajanja za socijalnu zaštitu u 2024. godini, za ukupno gotovo 7%. Ukupan „socijalni račun“ EU sada iznosi skoro 5 milijardi eura, dok prosečna izdvajanja dostižu 27% BDP-a.

Finska, Francuska i Austrija – lideri socijalne potrošnje

Razlike među zemljama su velike:

Finska, Francuska i Austrija troše oko 32% BDP-a na socijalne beneficije – najviše u EU.

Irska je posljednja sa svega 12% BDP-a.

Zanimljivo, Irska troši manje čak i od država van EU, poput Bosne i Hercegovine (20%) i Srbije (18%).

Zašto je Irska na dnu?

Stručnjaci objašnjavaju: Irska ima mlado stanovništvo, pa su troškovi za penzije, dugotrajnu njegu i starosnu zdravstvenu zaštitu znatno niži. Uz to, BDP je veštački uvećan zbog prisustva multinacionalnih kompanija koje koriste Irsku kao poresku bazu.

„Za životni standard stanovnika GNP je mnogo bolji pokazatelj“, kaže profesor Bernhard Ebbinghaus sa Univerziteta u Manhajmu.

Ipak, Irska nije „škrtica“ u svemu – druga je u EU po izdvajanjima za socijalno stanovanje u odnosu na BDP.

Gde se troši najviše? Penzije i zdravstvo gutaju najveći dio budžeta

Struktura potrošnje u EU:

Penzije: 2 biliona eura – najveća stavka.

Zdravstvo i bolovanja: skoro 1,5 biliona.

Porodična i dječja podrška: 0,4 biliona.

Invalidnine: 0,3 biliona.

Ko najviše daje za penzije?

Iako se Francuska nedavno suočila s kontroverznom reformom, ona nije najveći potrošač u ovoj kategoriji.

Lideri su:

Austrija – 14,7% BDP-a

Italija – 14,6%

Finska – 14,5%

Zdravstvo:

Nemačka ulaže najviše – 9,9% BDP-a

Slede Francuska i Holandija (9,5%)

Nezaposlenost:

Francuska prva – 1,75% BDP-a

Finska (1,65%)

Španija (1,5%)

Socijalno stanovanje:

Finska vodi – 0,99% BDP-a

Irska (0,72%)

Nemačka (0,63%)

U Eurobarometru za 2025, čak 40% građana EU navelo je da im je nedostatak pristupačnog stanovanja najhitniji problem – čak 51% među stanovnicima velikih gradova.

Estonija iznenadila – najbrži rast socijalne potrošnje u EU

Iako postoji jasna „istočno-zapadna podjela“, manje razvijene zemlje značajno ubrzavaju izdvajanja.

Najveći rast u 2024:

Estonija +20%

Hrvatska +18%

Rumunija +17,5%

Ali estonski rast nije politička odluka, već posledica ekonomije: penzioni indeks je „skočio“ zbog ranije visoke inflacije i rasta plata, roditeljske naknade su vezane za prosečnu platu a dodatni pritisak stvaraju povećanje neoporezivog dela prihoda i rast troškova života.

Nemačka ima skromniji rast, ali nema naznaka stezanja kaiša

Najsporiji rast socijalne potrošnje u EU zabeležile su:

Grčka (+3,2%),

Švedska (+3,9%),

Italija i Danska (+4,3%).

Nemačka, sa oko +6,5%, deluje umereno – ali stručnjaci ne veruju da će zemlja uskoro krenuti u oštre rezove.

„Troškovi zbog izbeglica iz Ukrajine i usporavanja ekonomije i dalje stvaraju pritisak“, navodi Ebbinghaus.

SKINI APLIKACIJU