Pritisci i napadi na građanske aktiviste, kao i dosadašnja loša primena zakona i slabost institucija da pruže brzu i adekvatnu zaštitu uzbunjivačima, razlozi su zašto je u okviru inicijative “Građani imaju moć” koju sprovodi Crta uz podršku USAID-a, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, kao partner na projektu osnovao “Civilni odbor za zaštitu branitelja ljudskih prava i uzbunjivača”. Odbor čine advokat Rodoljub Šabić, advokatica i predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava dr Katarina Golubović, pravnica Sofija Mandić i novinar Vuk Cvijić.
Kako u razgovoru za crta.rs navodi Srđan Hercigonja, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, njihovo istraživanje pokazalo je da se u protekle dve godine drastično povećao broj napada na aktiviste.
“Kao što institucije ne rade svoj posao prilikom pritisaka i napada na aktiviste, tako se ni Zakon o zaštiti uzbunjivača ne primenjuje. Upravo zato što se taj Zakon ne primenjuje, mi smo smatrali da je neophodno da se formira još jedno telo, koje će izaći u susret tim ljudima i pomoći im. Civilni odbor čine eksperti – advokati, novinari i aktivisti”, kaže Hercigonja.
Svi oni koji misle da im je potrebna pomoć, mogu se za pomoć obratiti na mejl: branitelji.uzbunjivaci@bezbednost.org, a kakva će pomoć biti pružena zavisi od tipa prijave. To može da bude pravna pomoć ili pravni savet ili neki praktičan savet u smislu kako proces uzbunjivanja započeti, pa čak i da li ga uopšte započeti. Neki put savet može da bude da se proces uzbunjivanja ni ne započne imajuću u vidu da skoro svi uzbunjivači na kraju manje više ostanu bez posla. U tom slučaju mogu se dati saveti kako na drugi način mogu javnosti da daju informacije od javnog značaju, a da pri tome ne prekrše neki zakon.
Procedura proglašavanja uzbunjivača
Prema njegovim rečima, u Srbiji je nastala situacija kada najpoznatiji uzbunjivač u Srbiji, Aleksandar Obradović, formalno nije dobio status uzbunjivača, ali je u javnosti ipak prepoznat da on to jeste. On kaže da kada se neko javi, Civilni odbor radi analizu i daje savet da li da se pokrene proces uzbunjivanja u skladu sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača ili bi taj proces, u zavisnosti od toga gde osoba radi, bio suviše rizičan i mogao da dovede do toga da ona ostane bez posla. Onda se savetuje na koje druge, ali legalne načine, te informacije mogu da se plasiraju u javnost.
Na pitanje koji su najveći problemi sa kojima se suočavaju uzbunjivači i aktivisti, Herviconja kaže da glavni razlog zbog kojeg neko ne želi da pokrene proces uzbunjivanja jeste strah od gubitka posla.
- Skoro svaki slučaj uzbunjivanja, pa čak i onaj koji je formalno prošao kroz zakonski proces uzbunjivanja, nije se dobro završio po onog ko je taj proces pokrenuo. To je glavni razlog zbog čega se odustaje i to se pre svega odnosi na javna preduzeća i organe javne uprave. S druge strane, značajan je porast pritisaka na ekološke aktiviste. Imamo situaciju da ti pritisci dolaze od privatnih investitora, pri čemu nadležni organi ne reaguju blagovremeno. U nekim slučajevima policija je bukvalno stala na stranu investitora. Ti pritisci su najrazličitiji, od verbalnih i fizičkih napada do pretnji tužbama. I ne samo pretnjama, već i podnetim tužbama. Tako su mediji i novinari posebno na lokalnom nivou u poslednje vreme izloženi velikom pristiku zbog izveštavanja o radu „Milenijum tima“. Šta god da se napiše o njihovom radu, pa makar citirali nekog političara, ako novinar napiše tekst o tome, postoji velika mogućnost da će biti tužen - kaže on.
- Srbija ima jedan od najboljih zakona u Evropi. Mnoge države ni nemaju takav zakon, čak i neke članice Evropske unije. Međutim, imajući u vidu način na koji se dodeljuje status uzbunjivača i njegova loša primena, neophodno je promeniti one članove Zakona koji zapravo sprečavaju da određena lica dobiju status uzbunjivača. U praksi zapravo većina osoba ne dobije status uzbunjivača. Uz to, poslodavac na osnovu Zakona o zaštiti uzbunjivača ima velika ovlašćenja i može preventivno da deluje kako bi sprečio uzbunjivača da reaguje. Poslodovac može i pre nego što dođe do procesa uzbunjivanja da sazna da će neko od zaposlenih pokrenuti proces uzbunjivanja - ukazuje Hercigonja.
Beogradski centar za bezbednosnu politiku uradio je dve studije o uzbunjivačima u Srbiji. Jedna studija se bavila genezom procesa uzbunjivanja u Srbiji u proteklih 15 godina sa osvrtom na najzanačajnije slučajeve i ta studija je pokazala da ni u jednom slučaju lice koje je pokrenulo uzbunjivanje nije dobro završilo. Druga studija je o Zakonu o zaštiti uzbunjvača, a fokus je bio na sektor bezbednosti gde je analizirano koje članove zakona bi trebalo promeniti kako bi taj proces uzbunjivanja mogao da bude u skladu sa važećim pravnim propisima, a ne da uzbunjivanje ide na takav način da se informacije dele na neki drugi način, a da osoba koja daje informacije ne dobije status uzbunjivača.
(Glas javnosti/Crta)
35 min