JOŠ JEDNA SRPSKA PODELA NA SRBE: Ko je velikan, a ko zaslužni građanin, i ko večno počiva sa svojim "neprijateljem" (VIDEO)

Aleja velikana i Aleja zaslužnih građana , obe na beogradskom Novom groblju. Mnogi ih mešaju, ali one se veoma razlikuju, kako po strukturi, tako I po načinu sahranjivanja u njima.  Aleja zaslužnih građana izgrađena je u period od 1963. do 1965. godine po projektu arhitekte Svetislava Ličine, a u dva navrata je proširena – 2004. i 2012. godine.

U ovoj aleji sahranjuju se značajne ličnosti, odnosno zaslužni građani, po posebnoj proceduri odobrenjem Skupštine grada Beograda, odnosno gradonačelnika Beograda. Sa druge strane, Aleja velikana je zasebna celina, takođe na Novom groblju u Beogradu, koja je nastala prenosom srpskih velikana iz 19. veka s Tašmajdanskog na Novo groblje. Formirana je daleke 1927. godine i u njoj se nalaze 22 grobnice sa statusom porodičnih i više nema novih grobnih mesta.

Marina Račić, iz Informacionog centra JKP „Pogrebne usluge“ ističe da postoji još jedna razlika između ove dve Aleje.

- U Aleji velikana se naknade za zakup i održavanje se plaćaju jer su u pitanju porodične grobnice, dok se u Aleji zaslužnih građana plaća samo sahrana – kaže Račić.

U Aleji velikana nalaze se porodične grobnice znamenitih ličnosti Srbije i te grobnice su podignute sredstvima i novcem samih tih ljudi. Ipak postoji samo jedan izuzetak gde je država finansirala gradnju grobnice a u pitanju je veliki dobrotvor i ličnost o kojoj se jako malo zna - vanbračni sin kneza Mihaila Obrenovića Velimir Mihaila Teodorović.

- Sa izuzetkom te kapele Velimiru Teodoroviću, kome je kapelu podigla država u znak zahvalnosti za njegovo dobročinstvo i rad – objašnjava Račić.

I Milunka u Aleji Velikana

U Aleji Velikana više nema sahranjivanja.

- U Aleji velikana događaju se sahrane jer su u pitanju porodične grobnice, ali najnoviji dodatci su grobnica Milunke Savić koja je preneta uz sve državne i vojne počasti u tu grobnicu 2013. Godine, i posmrtni ostaci Dimitrija Tucovića koji su preneti 2016. Godine – objašnjava Račić.

Dekretom grada Beograda se određuje ko će biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana i to je već propisano normama, ali takođe sam gradonačelnik ima diskreciono pravo da da dozvolu za to.

- To je sve regulisano gradskim propisima, odnosno Odlukom o uređivanju i održavanju groblja i sahranjivanju. To postoji poseban odeljak koji se bavi sahranjivanjem zaslužnih lica i propisuje da se u ovoj celini mogu sahranjivati akademoci, odnosno članovi SANU, nosioci najviših državnih odlikovanja i počasni građani Beograda. Međutim, postoji jedan stav koji govori o tome da gradonačelnik Beograda ima pravo da u izuzetnim slučajevima odobri sahrane i lica koja nisu pripadala ovim prethodno navedenim kategorijama u koliko s eproceni da su se te osobe na neki način istakle i doprinele gradu i Republici delovanjem u svojoj oblasti – objašnjava Račić.

Ipak, koliko god bilo lepo da se nekome odužimo za njegove zasluge time što će biti sahranjen kao zaslužni građanin, treba napomenuti da to i nije baš tako jer su, za razliku od Aleje velikana, u Aleji zaslužnih građana u pitanju zajedničke grobnice gde se nalazi po nekoliko pokojnika.

- Postoje pojedinačne i zajedničke grobnice. Ovde imamo uglavnom zajedničke grobnice koje su namenjene za sahranjivanje nekoliko osoba, a neke samo za jednu – ističe Marina Račić.

Neša oterao Miloševića od sebe

Iz tog razloge neretko se dešava da članovi porodice odbiju da neko njihov bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana.

- Bez pristanka porodice nikoga nije moguće sahraniti u Aleji zaslužnih građana, tako da su neki naši velikani odabrali da budu sahranjeni u svojim porodičnim grobnicama. Među njima su Vladeta Jerotić, Miodrag Petrović Čkalja, Pavle Vujisić, Danilo Bata Stojković – otkriva Račić.

Takođe se postavlja pitanje na osnovu čega se određuje ko će uz koga da bude sahranjen, da li se odabir vrši prema oblasti kojom se pokojnik bavio i da li se desi da je nekada neko osuđen da večno počiva sa svojim "neprijateljem".

- Možda, ali mislim da nisu sahranjeni baš u istu grobnicu nego pored: Danilo Kiš i Miodrag Bulatović koji mu je opstruirao karijeru – kaže Račić.

Podsećamo da je 2006. godine tadašnji gradonačelnik Nenad Bogdanović odbio zahtev da nekadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana. Citiramo: „JA takvu odluku neću potpisati...“. Za razliku od Miloševića, gradonačelnik Nenad Bogdanović počiva u Aleji zaslužnih građana.

- Obično se prati red raspoloživih grobnica. Trudimo se da se ličnosti sličnih profesija koliko god je moguće, sahrane u jednoj grobnici – ističe Račić.

U svakom slučaju u Aleji zaslužnih građana još uvek ima mesta. A zaslužnih građana sve je manje. Na gradonačelniku je da odredi ko nas je dovoljno zadužio da večno počiva na tom mestu na Novom groblju u Beogradu. Da li je to odluka na jednom čoveku, da li jedan čovek može da prati sve oblasi, sve ono što se dešava decenijama unazad...Bar da ima savetnika!

(Glas javnosti/D. Đ)

SKINI APLIKACIJU