Glas Javnosti

KO JE BILA NAŠA NAJSTARIJA UČITELJICA, NADEŽDA PAVLOVIĆ, ROĐENA JOŠ 1912. GODINE, KOJA JE BILA UZOR GENERACIJAMA PROSVETNIH RADNIKA

Društvo
Autor: Glas Javnosti

Sinoć je u Beogradu preminula, prema poznatim podacima, naša najstarija učiteljica, Nadežda Pavlović (109).

Nadežda će ostati upamćena kao izuzetni entuzijasta i plemeniti pedagog koja je kao učiteljica u sebi zadatoj prosvetnoj misiji izvela na životni put nekoliko desetina generacija Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedeoniji.

Prosvetna heroina, kako su iz divljenja za Nadeždu govorile njene kolege, rođena je za vreme Balkanskih ratova, 1912. godine, u mestu Visoko, pored Sarajeva, u kome je završila srednje obrazovanje.

Nakon toga se preselila u Beogard gde diplomira više obrazovanje, da bi se posvećeno predala misiji učiteljice, baš kako je to ona videla i nazivala, jer je to uvek smatrala uzvišenom zanimannjem i tražila je da je prosvetne vlasti pošalju tamo gde je trenutno potrebno, od bosanske Zenice do malih mesta u tadašnjoj Makedoniji.

-Nadežda je preminula sinoć u beogradskoj opštini Vračar i sve vreme smo bili izuzetno ponosni na nju kao člana, jer je skoro bila vršnjak našeg Udrtuženja „Oganj“, koje postoji već 117 godina. Bili smo zadivljeni njenom vitalnošću, kako fizičkom tako i moždanom, jer je bila samostalna svih ovih godina, uz razumljvu povremenu pomoć gerentoloških sestara. Sedamdesetih godina se, po penzionisanju i potreba posla njenog supruga, preselila u Beograd iz Novog Sada. Tih godina su se retki opredeljivali za kremaciju, kao još ne tako rasprostranjenom vidu sahrane, ali ona i suprug su postali članovi „Ognja“, bez dilema i predrasuda. Njen suprug je, na žalost, nekoliko godina kasnije i preminuo, kada je i kremiran u Beogradu, - priča Maja Nikolić, sekretar Udruženja „Oganj“ za Glas javnosti.

Od Željke i Radmila Pavlovića, Nadeždine ćerke i sina, koji žive u Novom Sadu, saznajemo još pojedinosti o životu i radu u prosveti ove iznimno energične i plemenite žene:

-Naša majka je rođena u vreme Balkanskih ratova dok je njen otac bio borac naše vojske na frontu , pa ga je upoznala tek sa šest godina. Posle školovanja u Beogradu ona se stavila na raspolaganje provetnim vlastima da je pošalju gde je najpotrebnija, bez predrasuda. Prvi posao joj je bio u bosanskoj Zenici, pa u Makedoniji, da bi najveći deo svog radnog veka, do penzionisanja, provela u osnovnoj školi „Branko Radičević“ u Novom Sadu. Posle Drugog svetkog rata je pored nastave u školi radila na pismenosti boraca iz rata, kao i devojaka koji nisu zbog istih okolnosti mogle da pohađaju školu. I kad se penzionisala posećivali su je nekadašnji učenici, neki i sami prosvetni radnici, jer im je ona bila uzor kako se gaji ljubav prema novim znanjima i kako mlade ljiudi učiti da misle svojom glavom, priča za Glas javnosti Željka Pavlović, ponosna ćerka velike učiteljice Nadežde.

(Glas javnosti)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR