Legenda kaže
Strašni zmaj je harao naseljem u podnožju brda na kome je živela baba Jula. Starica je tražila da joj meštani donose darove i garantuju svoju poslušnost, a nakon što su odbili, poslala je svog zmaja na njih.
Čudovište je prvo kružilo nad selom, a zatim se spuštalo i, u brišućem letu, bljuvalo vatru, spaljivalo kuće i ubijalo ljude. Teror je trajao i trajao, a razljućena baba Jula nije pokazivala nameru da opozove svog ljubimca uprkos molbama napaćenih ljudi. Prkosili su joj i želela je da za to plate.
Očajni, seljaci su se potražili i pronašli pomoć- hrabrog viteza Žarka.
Borba je bila ljuta. Počela je izjutra i trajala do zalaska sunca. Izmoren, bez konja koji je časno pao u borbi protiv nemani, Žarko je skupio malo snage koje mu je preostalo i uspeo da zarije koplje u srce ogromne ale.
Uz strahovit tresak, beživotno telo zmaja se sručilo na zemlju. Tamo gde mu je glava pala, meštani su nazvali Zmajevac, mesto gde je rep završio nazvan je Repište, onde gde je zmajeva krv otekla nadenuto je ime Bele vode. Tu se nalazi i Ulica Repiška duž koje je navodno išao rep.
Ostavši bez svog oslonca, baba Jula je pobegla, a vitezovo ime ostalo je slavljeno za navek.
Međutim, baba Jula bila je prava heroina
Julino brdo je zapravo dobilo naziv po baba Juli, koja je u doba Prvog srpskog ustanka živela na ovim prostorima. Bila je veliki rodoljub, i prilikom svakog napada Turaka, pomagala je ustanicima. Jedne noći, Turci su iznenada napali srpsku vojsku. Videvši da je stanje kritično, baba Jula se dosetila da, uz pomoć nekoliko ustanika, zapali velike iskrčene panjeve i gurne ih niz padinu. Vatrene buktinje su omele i zbunile Turke, što je omogućilo ustanicima da se priberu i odbrane od napada.