KO ĆE DA UČI DECU? Ostaćemo bez profesora SRPSKOG u ŠKOLAMA!

Ukoliko se nastave postojeći trendovi đake u srpskim školama neće imati ko da uči njihovom maternjem srpskom jeziku. Zainteresovanost je duplo slabija od broja slobodnih mesta na fakultetima na kojima se školuju budući nastavnici srpskog jezika, pa do indeksa mogu da stignu i oni koji na nekom od testova nisu osvojili ni jedan jedini bod.

Plate prosvetara od oko 50.000-60.000 dinara ne deluju primamljivo, pa je i ove godine nastavljen trend koji postoji već izvesno vreme kod srpskih studenata, tako se na tri katedre za srpski jezik i književnost javlja sve manje i manje studenata iz godine u godinu, pa se postavlja pitanje ko će predavati našoj deci u školama, ako se nastavi ovakav trend. Tako je na sva tri smera upalo 104 brucoša od predviđenih 270.

Na katedri za srpski jezik i književnost ima 120 mesta, od kojih je 24 na samofinansiranju, tako je bar bilo navedeno u konkursu za upis. Međutim, da bi upisali ovaj smer srpskim studentima je bilo dovoljno i 38,6 poena, koliko je imao poslednji student koji je upao na samofinansiranje, dok je za budžet bio potreban 51 poen. Ukupno je na ovaj smer upalo 47 studenata, od kojih 6 na samofinansiranju, a ostali na budžet.

Kada se radi o smeru Srpska književnost i jezik, na njoj je prema konkursu predviđeno 90 mesta, od kojih 28 na samofinansiranju. Na budžet je upalo njih 32 sa 54,52 poena, a njih troje finansiraće studije iz svog troška, a najmanje poena za samofinansiranje je bilo 42,92 peona.

Na smeru Srpska književnost i jezik sa komparatistikom previđeno je 60 mesta za brucoše, od kojih 10 na samofinansiranju. Ovaj smer je upisalo njih 19, od kojih je poslednji imao brucoš na rang listi imao 62,92 poena.

NE PROPUSTITE

ZAŠTO SE SRPSKI JEZIK NE UČI U ŠKOLAMA U CRNOJ GORI!?

Zbog manjeg broja zainteresovanih kandidata, uslov za upis na neka od ova tri smera imali su i kandidati koji na jednom od dva testa nisu osvojili nijedan bod od maksimalnih 20 po svakom testu. Odnosno kandidat je morao da osvojio četiri boda na oba testa.

Dekanka Filološkog fakulteta Iva Draškić Vićanović ukazuje da to nije problem od juče i da takav trend postoji već godinama. Napominje da je ove godine situacija nešto bolja nego prošle godine i da je sunovrat prekinut.

Situacija je otprilike ista kao prošle godine. Uspeli smo da nekako zaustavimo dugogodišnji trend pada zainteresovanosti za te katedre“, objašnjava ona za Nova.rs.

Naša sgovornica napominje da je, kako bi se animirali budući brucoši, Filološki fakultet angažovao je i PR agenciju, ali pravi rezultati kampanje biće vidljivi tek za neke dve godine.

-Problem je dublji i širi i jako teško ga je rešiti na nivou jednog fakulteta, smatra Draškić Vićanović.

Kao neke od razloga zbog kojih se mladi ne odlučuju za ove smerove i rad u prosveti ona vidi i nedovoljne  zarade, a ističe i da se odnosn prema nastavnicima promenio.

-Oni proston nisu cenjueni, nisu dovoljno uvaženi i to može biti problem, smatra dekanka Filoškog fakulteta.

Ipak, ona ističe da sa završenim smerovima za srpski jezik i književnost ne morate isključivo raditi u prosveti, postoji širok spektar zanimanja, poput marketinga ili rada u medijima.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU