Ključna pobeda Drugog srpskog ustanka: 210 godina od Boja na Ljubiću

Pobedom u Boju na Ljubiću, 6. juna 1815. pre 210 godina, Srbi, ustanci koje je predvodio knjaz Miloš Obrenović, izvojevali su ključnu pobedu Drugog srpskog ustanka.

Višenedeljnje borbe vođene su na potezu od Čačka do brda Ljubić, kao i na njegovoj padini uz Moravu.

Boj koji je dobijen imao je važan praktičan i simbolički značaj, pre svega zbog činjenice da je to bila borba protiv najelitnijih trupa kojima je raspolagao beogradski Sulejman paša Skopljak.

Istina koja ne sme da se zaboravi: Zločin u Prebilovcima – svedočenje italijanskog generala

Dva ključna turska zapovednika su tokom bitke poginula, Ćaja paša 6. juna, što je i dovelo do uzmicanja Turaka, i u konačnom poraza, a onda i Muhamed beg, sin Sulejman paše Skopljaka, koji je preuzeo komandu po smrti Ćaja paše.

Pobeda na Ljubiću je silno podigla prestiž knjaza Miloša Obrenovića i ispostavila se kao ključna u Drugom srpskom ustanku.

Iako su intenzivne borbe vođene i u potonjem periodu, Miloš je porazom kaznene ekspedicije iz Bosne, kod Dublja, u Mačvi, sredinom jula, doveo do okončanja oružanog dela ustanka. Ibrahim paša je tada zarobljen. Miloš mu je osigurao povratak u Bosnu. Poraz bosanskih poturica kod Dublja ispostavio se kao prelom.

U potonjem periodu Milošev uspesi bili su više posledica valjanih pregovaračkih sposobnosti, što će biti krunisano postupnim sticanjem autonomnog statusa Srbije, odnosno pobedom u Drugom srpskom ustanku.

Boj na Ljubiću vođen je od 25. aprila, kada je približno 700 Miloševih ustanika, pod vođstvom njegovog brata Jovana Obrenovića i Lazara Mutapa opselo Čačak, i delom ga zauzelo.

U varoši je međutim oko džamije i ključnih objekata ostala utvrđena grupa Turaka, njih oko 600. A ubrzo im se pridružio Husein paša iz Vranja, koji je sobom doveo još približno 700 turskih ratnika.

Isto tako, doznavši za opsadu Čačka, Sulejman paša Skopljak iz Beograda u pomoć Turcima šalje oko 5.000 ratnika, za koje se smatralo da su najbolja vojska koja je uopšte tada postojala u pašaluku. Predvodio ih je Ćaja paša, osoba posebnog poverenja Sulejman paše Skopljaka. Tokom desetodnevnog kretanja od Beograda put Čačka ta vojska je svuda ostavljala krvav trag, popalivši brojna srpska sela duž kojih se kretala.

Sam Miloš Obrenović, pratio je na izvesnom rastojanju njeno kretanje, ali do odmeravanja snaga nije došlo zbog velike nesrazmere snage dva tabora.

Namera mu jeste bila da im nekako zapreči put, ali se pokazalo da to nije ostvarivo.

Muslimani širom sveta danas slave Kurban-bajram, praznik prinošenja žrtve

Dolaskom Ćaja paše u Čačak snaga i samouvernost tamošnje turske posade toliko je porasla da su Srbi koji su do tada opsedali Čačak, a kojima se tada priključio i Miloš, pristigavši od Rudnika, posle velikih gubitaka, podigli opsadu i povukli se na brdo Ljubić, nepunih dva kolometra dalje, gde su nastojali da se utvrde.

Paralelno, srpskim ustanicima takođe je pristizala pomoć, iz Gruže, užičkog kraja, Dragačeva, Jasenice.

Miloš je takođe doneo sobom dva topa, koji su prethodno korišćeni u borbama u Posavini i kod Valjeva.

Oni će, pokazalo se, imati veliki značaj tokom borbi na Ljubiću, iako je Turcima uspelo da ih zarobe u jeku najtežih borbi.

Nastojeći da ih odbrani poginuo je tada Tanasko Rajić, rodom iz Stragara, barjaktar u Karađorđevoj buni, Prvom srpskom ustanku. Rajić je herojskom pogibijom na Ljubići ušao u epiku, i postao jedan od legendarnih simbola borbe za slobodu tokom Srpske revolucije.

Turci iz Čačka su pod vođstvom Ćaja paše 8. maja izvršili težak napad na Ljubić, pošto su prethodno obezbedili, utvrdili, sam Čačak. Pošto su napadači odbijeni, pri čemu su Srbi imali znatne gubitke, turski napadi na Ljubić nastavljali su se nadalje svakodnevno.

Miloš je potom, suočen s gotovo bezizlaznom situacijom, reorganizovao srpsku odbranu. Izgrađeno je više novih šančeva na padini prema Moravi.

Do preloma je došlo 6. juna. Jaki napadi na nove srpske položaje trajali su tokom čitavog dana. U teškim borbama, pošto nije heto da napusti topove, a većina njegovih saboraca se u panici razbežala, tada je poginuo i legendarni Tanasko Rajić. Donji srpski šanac međutim nije pao, otpor je nastavljen.

Prelomni momenat bila je pogibija Ćaja paše, zapovednika Turaka, kog je usmrtio Vasa Tomić iz Knića, puškom, u momentu dok je na konju prelazio Moravu.

Posledica je bila konfuzija u redovima Turaka što Srbi u prvo vreme nisu uočili.

Usledila panika, a zatim i povlačenje Turaka iz Čačka, u neredu, narednih dana, iako je komandu, pokazalo se bez uspeha, preuzeo Muhamed beg.

Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu: Zaustaviti govor mržnje i propagandu protiv univerziteta i studenata

Srbima je zapravo valjana obaveštenja o uzmaku Turaka donela Tankosava Janković, koja uspela da se izvuče iz Čačka i obavesti ustanike da se turske snage nalaze u potpunom neredu te da je u toku beg.

Pošto su se Srbi zatim odmah dali u potere, kada je i poginuo novi zapovednik Muhamed beg, sin Sulejman paše Skopljaka, poraz Turaka postao je nesumnjiva činjenica.

Pošto je pobedom na Ljubiću izvojevana pobeda nad najelitnijom snagama Sulejman paše Skopljaka, prestiž ustanika koji je tada silno porastao omogućiće konačnu pobedu u Drugom srpskom ustanku, nesumnjiv plod mudrosti Miloša Obrenovića.

Od tada, a posebno nakon pobede kod Dublja, jula, Turci su u Srbiji samo uzmicali.




Glas Javnosti/ T02S

SKINI APLIKACIJU