KAKO UTIČE NA GRAĐANE IZMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU : Za koga je to unosan posao?
Autor: Glas javnosti
Izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju previđa se davanje ovlašćenja javnim izvšiteljima koji bi mogli na terenu da utvrđuju vlasnitštvo građana nad nekretninom. I dok nadležni u javnim institucijama ovo smatraju olakšicom za građane predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović ističe da je ova mera samo pomoć izvršiteljima da znaju kome i šta mogu da oduzmu
Direktor Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) Borko Drašković i predsednik Komore javnih izvršitelja Bojan Kostić dogovorili su, na sastanku održanom 5. jula, realizaciju aktivnosti usmerenih ka rešavanju stare dokumentacije iz imovinsko-pravnih odnosa koju kod sebe čuvaju građani i privredni subjekti.
Kako je objašnjeno, ove aktivnosti imaju za cilj konačno rešavanje problema stare i nepodobne dokumentacije o vlasništvu građana i privrednih subjekata.
„Problem nedostajuće dokumentacije i verifikacije iste prilikom upisa u katastar je problem koji opterećuje mnoge građane u našoj zemlji. Sporost postupka, zagušenje institucija u lancu dokaz je da je potrebno pronaći novo rešenje kako bi građani ostvarili svoje pravo da imovinu upišu u katastar nepokretnosti. Javni izvršitelji bi u ovom procesu preuzeli identifikaciju objekata i proveru dokumentacije, utvrdili bi njenu verodostojnost i pribavili nedostajuću dokumentaciju, ako je potrebno“, objašnjava predsednik Komore javnih izvršitelja Bojan Kostić.
On kao primer navodi to da mnogi u svom krugu imaju prijatelje, rodbinu ili poznanike koji su otkupili društveni stan od preduzeća koje više ne postoji.
„Tu nastaje problem za građane. Javni izvršitelj će da utvrdi da li porodica stanuje u tom stanu, da li je dokumentacija verodostojna, pribaviće ako nešto nedostaje, a zatim da donese rešenje da je stan u njihovom vlasništvu i na osnovu njega da podnese zahtev za upis u katastar. Tako će i služba katastra u zakonskom roku da izvrši konačan upis u registar nepokretnosti“, kaže Kostić.
Izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju previđa se davanje ovlašćenja javnim izvšiteljima koji bi mogli na terenu da utvrđuju vlasnitšvo građana nad nekretninom. I dok nadležni u javnim institucijama ovo smatraju olakšicom za građane, sagovornik Danasa, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović ističe da je ova mera samo pomoć izvršiteljima da znaju kome i šta mogu da oduzmu.
Direktor Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) Borko Drašković i predsednik Komore javnih izvršitelja Bojan Kostić dogovorili su, na sastanku održanom 5. jula, realizaciju aktivnosti usmerenih ka rešavanju stare dokumentacije iz imovinsko-pravnih odnosa koju kod sebe čuvaju građani i privredni subjekti.
Kako je objašnjeno, ove aktivnosti imaju za cilj konačno rešavanje problema stare i nepodobne dokumentacije o vlasništvu građana i privrednih subjekata.
„Problem nedostajuće dokumentacije i verifikacije iste prilikom upisa u katastar je problem koji opterećuje mnoge građane u našoj zemlji. Sporost postupka, zagušenje institucija u lancu dokaz je da je potrebno pronaći novo rešenje kako bi građani ostvarili svoje pravo da imovinu upišu u katastar nepokretnosti. Javni izvršitelji bi u ovom procesu preuzeli identifikaciju objekata i proveru dokumentacije, utvrdili bi njenu verodostojnost i pribavili nedostajuću dokumentaciju, ako je potrebno“, objašnjava za Danas predsednik Komore javnih izvršitelja Bojan Kostić.
On kao primer navodi to da mnogi u svom krugu imaju prijatelje, rodbinu ili poznanike koji su otkupili društveni stan od preduzeća koje više ne postoji.
„Tu nastaje problem za građane. Javni izvršitelj će da utvrdi da li porodica stanuje u tom stanu, da li je dokumentacija verodostojna, pribaviće ako nešto nedostaje, a zatim da donese rešenje da je stan u njihovom vlasništvu i na osnovu njega da podnese zahtev za upis u katastar. Tako će i služba katastra u zakonskom roku da izvrši konačan upis u registar nepokretnosti“, kaže Kostić.
Danas nije uspeo da dobije potpun odgovor o troškovima koje će građani morati da plate prilikom angažovanja javnog izvšitelja, ali troškova će nesumnjivo biti.
„Svi troškovi koji nastanu u postupku koji pokrenu građanin ili privredni subjekt pred javnim izvršiteljem, a koji prethodi upisu u katastar, naplaćivaće će se kao u svakom drugom postupku. U celom procesu najvažnije je da se utvrdi verodostojnost dokumentacije i da se ona kompletira kako bi građani mogli da ostvare pravo na upis u katastar. Mnogi zbog ovog problema godinama nisu bili u mogućnosti da u celini raspolažu svojom imovinom, zbog čega su sigurno imali i značajne finansijske gubitke“, pojašnjava Kostić.
On dodaje da će javni izvršitelji raditi u okviru javnih ovlašćenja koja već imaju, kao i da će koristiti pristup registrima i mogućnost pribavljanja podataka iz evidencija, što i sada rade. Odnosno, kako objašnjava, oni će svoja ovlašćenja i kapacitete koristiti i za ostvarenje nove nadležnosti.
Zbog iskustva javnih izvšitelja na terenu, dodeljena im je ova uloga u rešavanju delimično nerešene zemljišno-knjižne administracije, objašnjeno je ranije u saopštenju RGZ-a.
Rad javnih izvršitelja koji je predviđen predloženom izmenom Zakona o izvršenju i obezbeđenju služiće kao neka vrsta konvalidacije. Ova konvalidacija bi trebalo da bude neka vrsta dopune dokumentacije, koju bi prikupio izvršitelj.
To bi trebalo da posluži kao „kraći put“, umesto da se ide na sud gde bi se tražilo utvrđivanje vlasništva, gde proces traje znatno duže.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže za Danas da je ovo ili neslana šala ili lični interes.
On smatra da će izvšitelji pomagati građanima samo da bi oni imali čiste papire.
„Ova mera se uvodi samo da bi izvršitelji imali čistu matematiku, kome i šta mogu da oduzmu“, ukazuje Papović.
Glas javnosti/D05S
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
8 min
