KAKO SE PROJEKAT CELODNEVNE NASTAVE IZRODIO U “ZLU MAŠINU” KOJA OD UČITELJA PROIZVODI TEHNOLOŠKE VIŠKOVE!

Dugo promovisana celodnevna nastava, za osnovce nižih razreda, u kojoj idu pre podne na nastavu a onda zajedno sa dva učitelja rade domaće zadatke, ličio je roditeljima na školsku bajku u kojoj oni spokojno rade na poslu dok im deca formiraju radne navike pretvorio se vremenom u nemilosrdnu praksu da neki prosvetni radnici tako završavaju na ulici ili postaju tehnološki viškovi.  

Gde li je krenulo po zlu, pitaju se upućeni, jer su i školski psiholozi ovo videli kao spasonosno rešenje za zaposlene  roditelje i učenike koji tako redovno odlaze u školu, tamo rade i domaće zadatke i posećuju sekcije, pa kod kuće imaju i vremena za druženja i roditelje, da bi se onda neminovno upirali pogledi ka Ministartsvu prosvete koje sprovodi model da onda jedan od dva učitelja vremenom mora na ulicu ili ako je stalno zaposlen postaje “samo” tehnološki višak! 

Da država već godinama ne zna tačno šta će sa svojim obrazovanjem, sem da usvaja neke tuđe nepromenjive modele u našem uslovima, upozoravali su iz Unije sindikata prosvetnih radnika  Srbije mnogo pre ovog “samoubijajućeg” eksperimenta, pa zato sada prenosimo autorki tekst “Polovičnost celodnevne nastave” njihove učiteljice,VesneJerotijević, koja o tome svakodnevno razmenjuje iskustva i kao rukovodilac Resora za obrazovni sistem. Njen autorski tekst prenosimo u većem delu, za koji smatramo da će baciti dovoljno svetla, bar do Ministartsva prosvete, da razmisle još jednom.

“Poslovica - započeto je pola dela - potvrdila se mnogo puta, pa je na neki način primenjiva, kako u metaforičnom, tako i u bukvalnom značenju, kada je u pitanju celodnevna nastava koja se odnosi na rad sa učenicima od prvog do četvrtog razreda, jer osim što je polovično svrsishodna, ne rešava ili rešava samo pola problema, kada je u pitanju višak broja učitelja u jednoj generaciji. Tako je Ministarstvo prosvete osmislilo i započelo polovičan projekat celodnevne nastave u mlađim razredima osnovne škole.

Novi/stari sistem organizacije rada u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja predviđa celodnevnu nastavu, kao poseban oblik obrazovno-vaspitnog rada, uz saglasnost Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ovakav vid nastave nema uobičajeni raspored smena, pre ili posle podne, već učenici u školi borave svakog radnog dana od 7.30 do 16.30 časova. Svaki dan, po ceo dan, koncept je nastave koja je po njemu i dobila ime, celodnevna.

Dnevni raspored planiran je tako da se smenjuju periodi učenja i slobodnih aktivnosti. Učenici imaju obroke: doručak, ručak i užinu, koje obezbeđuje škola, a plaćaju roditelji. Ministarstvo daje saglasnost, što je celokupan udeo nadležnih u organizaciji ovakvog vida nastave, sve ostalo  obezbeđuju škola i roditelji. Učenici u celodnevnoj nastavi sve vreme provode sa istom grupom učenika, koja prema pravilniku ne može da broji manje od 25 učenika, ali svakako može da ima više od tridesetoro zainteresovane dece.

Nastavu, samostalan rad, izradu domaćih zadataka i slobodne aktivnosti organizuju dva učitelja, što je u radu sa ovolikim brojem učenika obim posla - za još dva učitelja!

Školske torbe učenici donose u školu ponedeljkom, a vraćaju kući petkom, kako bi roditelji imali bilo kakav uvid u rad tokom sedmice, jer inače ne moraju da brinu o neprijatnostima do kojih može doći kada njihova deca, nemaju dovoljno pažnje i nadzora. Deca u ovakvoj grupi odrastaju u zdravom okruženju sa svojim vršnjacima, daleko od ulice, ali kako se celodnevna nastava organizuje u prvom i drugom razredu, dok u trećem učenici istog odeljenja nastavljaju školovanje sa jednim učiteljem u smenskom radu, bivaju prepuštena sama sebi. Ko će sada da vodi brigu o deci radno angažovanih roditelja, čije je radno vreme u celosti pokrivala celodnevna nastava?

NE PROPUSTITE

KAVČIĆ ODGOVORIO NA TUŽBU KOMPANIJE ’KLET’- KAKO SMO KONKURENCIJA AKO JA DELIM BESPLATNO A VI RODITELJIMA PRODAJETE I PROFITIRATE!

U ovom slučaju nebrizi su osim učenika prepušteni i učitelji koji ostaju bez posla ili postaju tehnološki viškovi. Sasvim je jasno da nadležni navode brigu i nadzor nad decom mlađom od 12 godina, samo kao argument kada to njima odgovara, izgovarajući se radno angažovanim roditeljima i na brigu škola i učitelja prepuštenim učenicima.

Podsećamo da učenici trećeg i četvrtog razreda imaju manje od 12 godina ili se možda školska godina provedena u celodnevnoj nastavi računa kao dve, zbog toga što nastava traje u obe smene…

Kome su onda na milost i nemilost prepušteni učitelji kojima na pola generacije prestaje radna angažovanost i čija su oni tada briga?

Narodna mudrost glasi ,, Ako ne počneš, nećeš ni završiti“, ali kada je rad u celodnevnoj nastavi u pitanju, nećeš završiti, ni ako počneš”, - navodi se u autorskom tekstu učiteljice Vesne Jerotijević.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU