KAKO REŠITI PROBLEM NELEGALNE GRADNJE, šta će doneti izmene zakona

Nelegalna gradnja ozbiljan problem – u Srbiji preko dva miliona nerešenih zahteva.

Pravnik Dejan Vuković kaže da je poslednji zakon o ozakonjenju nelegalnih objekata bio dobro zamišljen, ali nije ispunio svoju ulogu, "i zapravo smo dobili novi talas bespravne gradnje, i kao društvo u stalnim talasima generišemo nelegalnu gradnju". Navodeći da ima preko dva miliona nerešenih zahteva, kaže da je nelegalna gradnja ozbiljan i ekonomski i sociološki problem, koji su, kako dodaje, civilizovanija društva rešila pre par stotina godina.

Pojašnjava da su poslednjim zakonom koji je stupio na snagu 2018. godine pojednostavljene procedure, uvedene su i mere, od kojih je jedna trebalo da destimuliše gradnju – nedavanje priključka dok traje ozakonjenje, ali uprkos svemu, nastavljeno je sa nelegalnom gradnjom.

Sada su izmenjena četiri člana zakona koji se odnose samo na nelegalne priključke, i očekuje se da ove izmene budu usvojene do kraja jula, posle čega Ministarstvo građevinarstva treba da precizira podzakonskim aktima primenu, i time pojednostavi proceduru dokazivanja da je podnosiocu zahteva nelegalni objekat trajno rešenje stambenog pitanja. Dodaje i da se ove izmene tiču samo ozakonjenja stambenih objekata.

TOKSIČNI KAPITAL U GRAĐEVINARSTVU – ŠTETE I MOGUĆA REŠENJA: DR DUŠKO KUZOVIĆ

Danica Savić iz grupe „Želimo struju u 21. veku“, kaže da ta grupa broji 1.700 domaćinstava i oko 4.000 ljudi, i to samo na teritoriji Beograda. Dodaje da su ih kontaktirali i ljudi iz Niša i Novog Sada, kao i da su došli do saznanja da u Srbiji ima oko 34.000 domaćinstava koja nemaju mogućnost priključka za struju.

Ona je ispričala svoj slučaj, navodeći da je svu potrebnu papirologiju za priključak za struju predala pre 2018. godine, tj. pre stupanja na snagu ovog novog zakona, međutim ti papiri su stradali u poplavi i izgubljeni su.

BEZ STRUJE U 21. VEKU!? Nezadovoljni građani blokirali saobraćaj u centru Beograda, evo šta je dogovoreno u kabinetu predsednika Srbije (FOTO)

„Morali smo ponovo da skupljamo papirologiju i u međuvremenu je stupio na snagu taj novi zakon“, te nisu uspeli da dobiju priključak.

Ističe da „nikom od nas nije u interesu da se samo priključimo na struju, već da naš objekat bude legalan, da možemo svojoj deci da ostavimo u nasledstvo te objekte, niko ne beži od legalizacije“.

Dodaje da urbanistički plan za većinu delova Beograda nije urađen, te su u startu bili onemogućeni da krenu u proceduru.

IZMENE ZAKONA Bespravni objekti dobiće pravo da se priključe na struju i vodu

Arhitekta Aleksandra Koneski Mladenović smatra da je inicijativa da se ljudima da struja dobra, ali je diskutabilan način na koji se to radi. Kaže da je trebalo prvo da se razreše postojeće prijave za legalizaciju, a ne da se gomilaju novi predmeti.

Novom inicijativom kojom će vlasnici nelegalnih objekata dobiti rok od mesec dana da zatraže privremeni priključak na struju, vodu, kanalizaciju, što predviđa predlog Zakona o ozakonjenju objekata koji je stigao na dnevni red sednice Narodne skupštine, očekuje se desetine hiljada novih zahteva, što će i dodatno opeteretiti ceo sistem.

Ukazuje i da će biti pitanje ko će biti prvi za razrešavanje i kada će se ti predmeti rešiti. Vuković se slaže i ocenjuje da „kad uđete u pogrešan voz, svaka stanica vam je pogrešna“. Prioritet je, dodaje, da država brzo reši ozakonjenja.

Ističe da je neophodan efikasan zakon, bolji inspekcijski nadzor, „a mora se negde i rušenjem pokazati da je država ozbiljna, i na kraju je važna kaznena politika“.

Mladenović ukazuje da je problem i to što ljudi ranije nisu bili svesni da im je potrebna i upotrebna dozvola, a drugi problem je što veliki deo grada nije pokriven planom detaljne regulacije, „i onda imate situaciju da neko mora da krene sa gradnjom da bi rešio svoju situaciju“.

Glas javnosti/ N01S

SKINI APLIKACIJU