Kako je Vlada Srbije našla višak od 15 miliona evra

Umjesto da novac građana troši na ono što je zaista bitno, na zdravstvo i obrazovanje, naprednjačka vlast je proteklih godina ulagala u najveće jarbole, pjevajuće fontane, preskupe novogodišnje jelke...

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, u pratnji ministra vojnog Aleksandra Vulina, na aerodromu u Batajnici svečano je dočekala pomoć iz Ruske Federacije. Ruski prijatelji počašćeni su pogačom i solju, na tradicionalan srpski način, što je dovelo do sablažnjivih slika za pučanstvo, jer su tokom konzumacije prekršeni svi mogući protokoli i mere za zaštitu od zaraze. Nakon tog čina visokog rizika, premijerka je održala prigodan govor u kojem se zahvalila ruskim prijateljima, ali nije odolela niskim pobudama pa je iskoristila priliku da se obruši na izmišljene neprijatelje.

“Nemojte da budete toliko licemerni da ceo dan šetate, a onda u 20 časova izađete na terasu i aplaudirate lekarima. Hajde da više nemamo to da u Srbiji budemo kul. Kul je da po danu izlazite, a onda je kul uveče aplaudirati. Najgoru stvar ćete uraditi tim lekarima kojima tapšete. Ti lekari će zbog vas raditi umesto 12, 14 ili 16 sati. Nemojte im to raditi”, održala je premijerka vakelu neposlušnim građanima koji se odaju hipokriziji.

Takvo nas vreme zadesilo: licemeri drže filipike protiv licemerja, fabrike za proizvodnju dezinformacija nariču zbog lažnih vesti, duhovni potomci Kajafe i Pontija Pilata propovedaju Hrista, a kradljivci doktorata čuvaju državnu kasu. Pored ovih pošasti koje smo sami izabrali, nama prirodne katastrofe uopšte nisu potrebne – na svojoj propasti radimo sasvim zadovoljavajuće i sami, bez ičije pomoći.

Telepatske moći Ane Brnabić
Ne znam kojim je to naučno-istraživačkim metodama premijerka dokonala da su građani koji svako veče aplaudiraju požrtvovanom medicinskom osoblju isti oni koji su čitav dan proveli šalabazajući naokolo. Pitanje je da li bi čak i bratske kineske vlasti sa totalnom kontrolom i nadzorom građana u okviru sistema društvenog kredita bile u stanju da izgrednike lociraju ovako precizno, a kamoli premijerka zvanično demokratske države koja, koliko mi je poznato, još uvek nije uvela ovakav sistem. Biće da je Brnabić do svojih saznanja došla koristeći se svojim natprirodnim telepatskim moćima. Mada postoji još jedna mogućnost – premijerka jednostavno laže, prebacujući odgovornost sa sebe na unutrašnjeg neprijatelja. Nema efikasnijeg sredstva za borbu protiv licemerja od neistine.

Iz ovog premijerkinog nastupa, kao i iz mnogih drugih poslednjih nedelja, dalo bi se zaključiti da su njoj i Vladi Srbije lekari i zdravstvo na prvom mestu. Međutim, kao i sve druge premijerkine izjave, ni ove iznenadne izlive uvažavanja medicinskog osoblja ne možemo uzeti zdravo za gotovo. Funkcioneri iz našeg državnog vrha su lingvističko saznanje o arbitrarnosti jezika shvatili nekako odveć bukvalno, pa između njihovih reči i realnosti obično zjapi ponor čije dubine ne bi uspela da istraži ni najsrčanija speleološka ekspedicija.

Zdravstvo, poslednja rupa na svirali
Prošlogodišnji budžet jasno govori šta su prioriteti Vlade Srbije: za zdravstvo je izdvojeno 18,3 milijarde dinara, a za vojsku preko 95 milijardi – samo pet puta više. Sredinom 2018. godine prosečna plata u policiji bila je 73.000 dinara, u vojsci 62.000, a u zdravstvu – 55.000 dinara. Dakle, plata u policiji je u proseku bila veća od plate medicinskih radnika preko 30 procenata. U međuvremenu je došlo do proporcionalnih povećanja, ali vojska i policija i dalje zarađuju više od medicinskog osoblja.

Za srpske vlasti bezbednosne strukture su kudikamo važnije od zdravstva i obrazovanja, kao što i priliči državi koja teži autoritarnosti. Naprednjačke vlasti mnogo više cene građanina s puškom nego građanina sa stetoskopom, što je sasvim razumljivo ako imamo u vidu ratnohuškačku prošlost predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ministra odbrane Aleksandra Vulina, ministra spoljnih poslova Ivice Dačića i mnogih drugih relikata iz mračnih devedesetih. Između militarizovanog društva i društva sačinjenog od obrazovanih građana sa dobrom zdravstvenom brigom, naši vlastodršci će uvek izabrati ovo prvo, prosto im je takav mentalni sklop.

Čak ni ceo prošlogodišnji budžet namenjen zdravstvu nije potrošen za predviđene potrebe javnog zdravlja, jer je Vlada Srbije u više navrata otimala određene sume novca baš od ovog sektora koji očigledno predstavlja poslednju rupu na svirali. Početkom decembra prošle godine Vlada Srbije preusmerila je 60 miliona dinara (preko pola miliona evra) koji su bili namenjeni Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja, za međunarodnu promociju Srbije u okviru kampanje “Srbija stvara".

Reč je o kampanji koja promoviše “nov način predstavljanja Srbije koji afirmiše vrednosti savremene Srbije - kreativnost, inovativnost i originalnost”, kako stoji na sajtu ove platforme. A kud ćeš kreativnijeg, inovativnijeg i originalnijeg postupka od otimanja para zdravstvu zarad međunarodne promocije Srbije? Valjda je važnije da to mrsko inostranstvo stekne lepu sliku o našoj zemlji nego da naši građani imaju gde i čime da se leče?

Zavlačenje ruke u budžet zdravstva
Iza kampanje “Srbija stvara” stoji Savet za kreativne industrije, lično telo Ane Brnabić. Kao što reče premijerka osnivajući ovu paralelnu instituciju, “Savet će imati ključnu ulogu i u oblasti promovisanja inovativnosti i kreativnosti kao novih elemenata 'meke moći' u izgradnji novog imidža Srbije". Da je premijerki više stalo do slike o Srbiji nego do stvarnog stanja stvari znamo odavno, još od njenog znamenitog intervjua za Economist Radio u kojem je negirala genocid u Srebrenici, nazvavši ga zločinom “koji je stvorio sliku o Srbima kakva ne treba da se stvara o našoj zemlji”. Valjda joj Ratko Mladić nije bio dovoljno inovativan i kreativan, šta li, pa je rešila da napravi sopstvenu ustanovu za stvaranje lepe slike o Srbiji u svetu.

U stvarnosti koja nema nimalo razumevanja za plemenite pobude Ane Brnabić, Savet za kreativne industrije je neka vrsta paralelnog Ministarstva kulture koje uglavnom služi za izvlačenje novca iz budžeta, preuzimanje kulturnih institucija kao što su Narodno pozorište ili Muzej savremene umetnosti i uhlebljenje podobnih umetnika. U svakom slučaju, jasno je da se radi o kudikamo važnijem projektu nego što je banalna potreba građana da se leče od raznoraznih bolesti.

Pošto je zavlačenje ruke u zdravstveni budžet prošlo kao po loju, premijerka je krajem decembra prošle godine nastavila sa istom praksom. Vlada Srbije je tada donela rešenje kojim se 1,4 milijardi dinara sa podrške Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje prebacuje Javnom preduzeću "Putevi Srbije”. Još 300 miliona dinara uzeto je od zdravstva i prenamenjeno za servisiranje spoljnog duga, što je sveukupno suma od oko 14,5 miliona evra. Kako stoji u odluci, ova sredstva "raspoređuju se Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih Javnom preduzeću ‘Putevi Srbije’ za održavanje mreže državnih puteva I i II reda, kao i za obaveze iz člana 70. Zakona o putevima”.

Nisu putevi nevažni, naravno, ali zar mora novac da se uzima baš od zdravstvenog osiguranja? Pacijenti se leče donacijama građana, putem SMS-ova, a Vlada Srbije našla da u zdravstvu ima viška para, pa uzela malo novca i preusmerila ga tamo gde je potrebniji. Premijerki nije palo na pamet da zahvati u kasu nekih drugih, kudikamo bogatijih resora, na primer u vojni budžet, već se ostrvila na zdravstvo. Tačnije, ostrvio se predsednik Vučić kog premijerka zove “šefe” (mada bi mogla malo i da varira titulu – lepo zvuči i “gospodaru” ili “vaša visosti”).

Projekti od javne beznačajnosti
Nepravedno je optuživati predsednicu Vlade da donosi odluke o bilo čemu, ona samo poslušno izvršava naređenja samozvanog gospodara Srbije, zbog prirodne obdarenosti za servilnost je i postavljena na funkciju premijerke. A kad gazda kaže da se otmu pare namenjene zdravstvenoj zaštiti osiguranika, pokorna premijerka može samo da salutira, uzvikne “Razumem i nije mi teško!” i da izvrši naređenje u rekordnom roku.

U međuvremenu je epidemija Covida-19 stigla i u naše inovativne krajeve, uvedena je zabrana kretanja, ukinut je međugradski saobraćaj, pa su putevi koji se održavaju novcem iz zdravstvenog budžeta poprilično opusteli. A što se tiče međunarodne promocije lepe slike o Srbiji, i inače nepostojeće interesovanje za kreativnost u stilu Ane Brnabić proteklih nedelja beleži svoj istorijski minimum.

Umesto da novac građana troši na ono što je zaista bitno, na zdravstvo i obrazovanje, naprednjačka vlast je proteklih godina ulagala u najveće jarbole, pevajuće fontane, preskupe novogodišnje jelke i sveprisutnu rasvetu, propale fudbalske klubove, a planirali su i razne gondole, nacionalne stadione i slične projekte od javne beznačajnosti. Sve im je to bilo malo, nego su u decembru prošle godine, dok je zvanična Kina još uvek skrivala izbijanje epidemije, mirno uzeli preko 15 miliona evra namenjenih zdravstvu i potrošili ih na neke hitnije potrebe nego što je zdravlje građana. Koliko je to u medicinskoj opremi, maskama, zaštitnim odelima, bolničkim krevetima i respiratorima, po današnjem kursu?

Kad sve navedeno uzmemo u obzir, jasno je da je premijerka Ana Brnabić poslednja osoba koja nekome može da drži predavanja o licemerju. Tačnije, pretposlednja, jer ona ne govori svoj tekst, već nastupa kao trbuhozborac Aleksandra Vučića kod kojeg svi potčinjeni dolaze po mišljenje. Njegova reč uvek mora da bude poslednja, svejedno ko je izgovara ili sprovodi u delo.

balkans.aljazeera.net  / Tomislav Marković

SKINI APLIKACIJU