KAKO JE SRBIJA OSTALA BEZ MORA? Pre 108 godina OVIM SPORAZUMOM smo trajno odustali od JADRANA!
Autor: Glas javnosti
Srbija, koja je kroz svoju dugu srednjovekovnu tradiciju, skoro uvek imala izlaz na Jadran, potpisivanjem Londonskog sporazuma odustala je od teritorija na moru.
Ove godine navršilo se tačno 108 godina od potpisivanja Londonskog mirovnog ugovora 1913. kada se Otomanska imperija posle pet vekova konačno povukla sa Balkana, a Srbija, Grčka, Crna Gora i Bugarska proširile svoje teritorije, a odlukom velikih sila stvorena je i Albanija kao država.
Mirovni ugovor između balkanskih saveznika i poražene Turske potpisan je prema uslovima koje su utvrdile velike sile 30. maja 1913. u Londonu u palati Sen Džejms. Ovim ugovorom Turskoj je ostavljen uski teritorijalni pojas oko Carigrada jer se odrekla svih teritorija na Balkanskom poluostrvu zapadno od linije Enos – Midija. Grčka je dobila Krit i ostrva u Egejskom moru.Srbiji nije dozvoljeno da izađe na Jadransko more..
Ovim sporazumom, koji je posle Berlinskog mirovnog ugovora iz 1878. godine bio najznačajniji po tome jer je potpisivanjem Londonskog mirovnog ugovora bio okončan Prvi balkanski rat koji je počeo 8. oktobra 1912. godine iz koga su balkanske zemlje Srbija, Crna Gora, Grčka i Bugarska koje su krenule u borbu za oslobođenje od Otomanske imperije izašle kao pobednice. Osvajanjem Albanije Srbija je u novijoj istoriji po prvi put dobila izlaz na more.
Međutim ovom proširenju najviše se usprotivila Austro-Ugarska koja je aktivno učestvovala u stvaranju albanske države, da bi se Srbiji sprečio izlazak na more.
Takođe balkanskim saveznicama nije priznato pravo na odštetu. Londonskim ugovorom ostalo je neršeno pitanje Makedonije. Srbija je osporavala zahtev Bugarske da dobije veći deo Makedonije i zahtevala da se preispita ugovor potpisan s njom uoči rata, zbog toga sto Bugarska u ratu nije ispunila odredbe Vojne konvencije. Pošto je Bugarska to odbila, sukob između nje i Srbije oko podele Makedonije postajao je sve neminovniji….
U Prvom Balkanskom ratu 1921. cilj Srbije bio je “vraćanje istorijskih oblasti”, u sastav Srbije, odnosno osvajanje Kosovskog vilajeta, izlazak na Jadransko more i zauzimanje dela albanske obale, što je srpska vojska, predvođena kraljem Petrom I Karađorđevićem i uz podršku vodećih srpskih političara i intelektualaca tog vremena, osvojila veći deo Albanije i formirala Drački okrug.
Londonskim sporazumom Srbija je proširena i u njem sastav posle odlaska Osmanlija sa centralnog Balkana ušli su Novopazarski Sandžak, Kosovo i Metohija, kao i polovina Makedonije.
Međutim, odluka malih balkanskih zemalja nije baš naišla na odobrenje velikh sila posebno Austro Ugarske koja se u Londonu otvoreno i bez skrivanja usprotivila jačanju Srbije, posle najnovijih teritorijalnih osvajanja. Velike svetske sile nisu žele da male balkanske države dobiju proširenje, nego da se održi status kvo, a ne da se menjaju granice na Balkanu.
NE PROPUSTITE
Londonskim mirom zacrtane su bile nove granice između balkanskih saveznika s jedne, i otomanske države s druge strane, i uspostavljena je albanska država. Srbija je Londonskim ugovorom primorana da se povuče sa primorja buduće albanske države. To je u srpskoj javnosti bilo shvaćeno kao veliki neuspeh, jer je strateški cilj rata bio izalazak na more, koji je poništen upravo potpisivanjem ovog sporazuma. Glavna tekovina Londonskog ugovora iz maja 1913. – bila međunarodno priznata Albanija.
Međutim, Albanija je bila nezadovoljna dogovorom u Londonu na koji se i danas pođednako u nekim zapadnim zemljama i u samoj Tirani, ali i u Prištini gleda kao na “nepravednu odluku velikih sila da se albanski narod pocepa na dva dela”. Posle ove odluke kako na samom Balkanu tako i u Beču i Berlinu pojavili su se glasovi da novouspostavljene granice nisu ni „prirodne“ ni „etničke“. Austrougarska je tražila za Albaniju Prizren i Peć, ali je posle protivljenja ruske strane ova teritorija, zajedno sa Debrom i Strugom, ipak predata Srbiji.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
29 min
