Glas Javnosti

KAKO JE NASTALA LEGENDA O BEOGRADSKOM VRAPCU i gde su sada ove ptice koje su SIMBOL NAŠEG GLAVNOG GRADA?

Društvo
Autor: Glas Javnosti

Često možemo čuti, pogotovo u Beogradu, kako "vrabaca više nema", a ova ptica uvek je smatrana za simbol Beograda. Kako je nastala legenda o beogradskom vrapcu?

Ova legenda doseže daleko u petnaesti vek. Priča počinje leta 1456. godine, kada i turski napad na Beograd. Masivne vojne snage pod vođstvom sultana Mehmeda II ukazale su se sa druge strane Dunava naspram kalemegdanskih zidina. Njihov cilj bilo je osvajanje Beograda i Smedereva, koje je u to vreme bilo prestonica zemlje. Odgovor na iznenadni napad bilo je okupljanje srpske vojske po hitnom postupku, koja nije uspela da se ujedini: kotranapad se, zapravo, odigravao sa tri različite strane. Jednu je predvodio Janko Sibinjanin, drugu despot Đurađ Branković dok je treća vojska brojala takozvane krstaše.

Beograd, Foto: Youtube

Kako to biva, bitka je donela velike gubitke za obe strane, što se na račun Srba pogoršao u trnutku kada je sedamsto janjičara uspelo da preskoči zidine grada i manje-više ujedinjenim snagama pohara njegove ulice i ljude. Time je vojska sa linije odbrane rasuta svuda po Beogradu. Nasuprot ogromnim gubicima, u kojim su stradale i vojskovođe sa obe strane, Beograd je 22. jula ipak izvojevao pobedu, oteravši neprijatelja na drugu stranu reke.

Ova priča itekako ima veze sa vrapcima.

Nesreća nije okončana kada se bitka završi. Ona traje danima i godinama posle, dok se grad "čisti" od krvi i mrtvih tela, a onda i nevidljivih rana koje žive u kućama i porodicama stradalih. Možemo (ili ne možemo, srećom) da zamislimo kako je Beograd izgledao nakon ove borbe. Legenda kaže da je među telima pronađen jedan vrabac kroz čije su telo bile probodene tri strele. Sa jedne strane, tu je sva tragedija rata, u tako malom i bezazlenom telu ptičice koja se našla na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Sa druge - govorili su ono koju su ovu legendu zapisali ili stvorili - možda je ovaj vrabac spasio tri života.

Gde su nestali beogradski vrapci?

Godine 2003. u prestonici je živelo oko milion i po vrabaca. Deset godina kasnije, 2013, njihov broj je procenjen na sto hiljada. Premda smo na početku ovog teksta sklonili golubove sa optuženičke klupe, druge vrsta ptica zaista imaju udeo u opadanju vrapčije populacije. Svrake i vrane, koje sve češće srećemo po parkovima, se između ostalog hrane i mladuncima vrabaca, koje otimaju dok su još u gnezdu. Istovremeno, kako su jače i razvijenijih kljunova, ove ptice pojedu sve od naših otpadaka pre nego što vrapci uspeju da im priđu.

Sve ovo, međutim, ne bi bio problem da nije još jedne životinjske vrste. Kao i obično kada govorimo o piramidi ugroženosti, na njenom vrhu je sam čovek. Kako je hrana koju svakodnevno jednemo mahom upakovana u plastične kutije i kese, mrvice na kojima su vrapci živeli ostaju zarobljene. To znači da nestanak vrabaca nije samo beogradski fenomen, već je raširen na maltene čitav svet - samo u Velikoj Britaniji je u poslednjih 25 godina broj vrabaca opao za 60 odsto.

I pored ovako drastične degradacije, vrabac pokućar iliti domaći vrabac je i dalje nejrasprostranjenija ptica na planeti. Da li će tako biti i za 25 godina?

(Glas javnosti/011info)

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 
 

HOROSKOP