Kako i na koliko preduzetnici mogu da stave radnju u mirovanje?

Mnogi preduzetnici kada se suoče sa izazovima, krizom u poslovanju ili nemaju stalnog posla rešenje nađu u opciji privremenog prekida rada, odnosno pređu u stanje mirovanja.

U Agenciji za privredne registre (APR) to se naziva Promena vremena trajanja preduzetnika i oni mogu da zamrznu svoju preduzetničku radnju, a da pritom ne navode razlog za to.

To mogu učiniti tako što će podneti prijavu o privremenom prekidu obavljanja delatnosti Agenciji za privredne registre (APR).

Šta je potrebno da bi preduzetnici otišli u mirovanje?

Prema informacijama APR, registrovani preduzetnik može da stavi u mirovanje preduzetničku radnju podnošenjem popunjene registracione prijave promene podataka. Sa dodatkom 06 prijave – prekid i nastavak obavljanja delatnosti preduzetnika. Uz dostavljanje dokaza o uplati naknade za registraciju promene podataka u iznosu od 850 dinara.

Ako je prijava elektronska, taksa iznosi 750 dinara.

Naime, od decembra 2023. godine moguće je elektronsko podnošenje svih vrsta prijava na portalu APR. Tako se i prijava početka/kraja privremenog prekida delatnosti može podneti elektronski.

Renoviranje stana postaje ozbiljan luksuz: Cene skočile skoro dvostruko

Pravo na privremeni prekid obavljanja delatnosti imaju samo preduzetnici.

To nije sve od procedura. Nakon podnošenja prijave APR, ostale korake preduzetnici treba da preduzmu i u Poreskoj upravi, ukazuju u APR.

Preduzetnici treba da obaveste i Poresku upravu

Kada APR donese rešenje o privremenom prekidu, o tome preduzetnici treba da obavesti Poresku upravu.

To se čini podnošenjem poreske prijave PPDG-1R u roku od mesec dana.

Ovom prijavom preduzetnik praktično obaveštava Poresku upravu da je obustavio delatnost kako bi mu obračuni poreza i doprinosa bili stopirani.  

Na sajtu APR postoji i napomena da ukoliko, recimo, preduzetnica treba da ostvari pravo na novčanu naknadu za vreme trudničkog bolovanja, važno je da se, pre podnošenja prijave APR-u, obrati Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO). To je potrebno kako bi dobila informaciju koji datum registruje kao datum privremenog prestanka obavljanja delatnosti.

Preduzetnici nemaju rok do kada mogu zamrznuti posao

U APR navode da nije potrebno da preduzetnici dostavljaju dokaz o plaćenim dospelim porezima i doprinosima prilikom registracije prekida obavljanja delatnosti.

Ne postoji striktnost ni kada je u pitanju određeni period na koji se preduzetnik može staviti u stanje privremenog prekida obavljanja delatnosti. Takođe nije određeno ni koliko puta preduzetnik to može da učini.

Prijava se može podneti kao privremeni prekid, gde se upisuje datum početka i datum završetka prekida obavljanja delatnosti. Može se i izabrati opcija „do ponovnog prijavljivanja“.

Apoteke u Srbiji beleže bum: Ruski preparati kao univerzalni lek?

Minimalni period mirovanja je 24 sata.

Bitno je samo poštovati da se datum prekida i datum nastavka obavljanja delatnosti moraju razlikovati, navode u APR.

U pogledu dužine trajanja prekida, ne postoji ograničenje, osim za privatne prakse – lekarske ordinacije i apoteke, a u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.

Kako preduzetnik nastavlja rad?

Postupak za prekid mirovanja identičan je kao na početku kada se podnosi zahtev. Podrazumeva podnošenje prijave nastavka obavljanja delatnosti preduzetnika – obavezni podaci plus dodatak 06 – prekid i nastavak obavljanja delatnosti preduzetnika.

Takođe, plaća se i taksa u istom iznosu odnosno dostavlja dokaz o uplati naknade za registraciju promene podataka od 850 dinara popunjavanjem datuma nastavka obavljanja delatnosti.

Kako to izgleda u praksi?

Milan Trbojević, poreski savetnik pojašnjava da preduzetnik može sprovesti privremenu odjavu delatnosti koja može biti na određeno vreme (mesec, dva, tri i više ) ili na neodređeno.

Ukoliko izaberete opciju na neodređeno to znači da će naknadno prijaviti datum ponovnog početka delatnosti.

„Potrebno je pre svega da znamo sa kojim datumom ćemo to uraditi i to može biti najranije datum predaje ili neki budući datum. Zbog toga je potrebno da to znamo unapred jer nije moguće unazad se zamrznuti. Ukoliko preduzetnik želi da to uradi elektronski onda je neophodan elektronski potpis i sve se uz plaćanje takse može onlajn završiti. Naravno, i dalje je ostala opcija predaje u papirnoj formi u APR ili slanjem pošte zahteva i plaćene takse“, dodaje.

Trbojević kaže da su razlozi za podnošenje prijave o mirovanju različiti:

„Ili nemaju posla ili preduzetnice odlaze na trudničko i porodiljsko. Nekada su poslovi sezonskog karaktera ili neko ima posla dva puta godišnje pa zato zamrzava van tog perioda i slično“, objašnjava on. 

Pogodno za delatnosti s povremenim aktivnostima

Budući da nema ograničenja u tome koliko puta je to moguće uraditi, posao se može i više puta zamrznuti u toku godine.

Primera radi, ako se neko bavi organizacijom događaja i ima tri događaja godišnje za koje obavlja delatnost po mesec dana, moguće je zamrznuti i odmrznuti delatnost tri puta godišnje, navodi primer sagovornik.

Kada je reč o razlici između privremenog prekida delatnosti kod APR od zatvaranja radnje, privremeni prekid se prijavljuje kada određeni period preduzetnik neće obavljati delatnost.

Solarni paneli na krovovima: Upravnici zgrada sve više zainteresovani!

U tom periodu neće teći poreske obaveze. Zatvaranje radnje podrazumeva proceduru kojom se odjavljuje delatnosti i preduzetnik trajno briše iz registra.

Privremeni prekid je nešto što je, baš kako i sam naziv kaže, privremeno. Time preduzetnik ne gasi svoj PIB ili preduzetničku radnju samo je “zamrzava” na određeno vreme.

Ovaj prekid nije isto što i gašenje firme i zatvaranje preduzetnika. Potpuno gašenje preduzetnika podrazumeva da ukoliko želi opet da radi, potrebno je da otvori novu radnju za koju ćete dobiti novi PIB i novi račun.

Šta znači privremeni prekid za radnike?

Odluka o privremenom prekidu, na primer, nije osnov za raskid ugovora o radu.

Tako preduzetnik sa radnicima može imati dogovor o prekidu ugovora o radu ili će nastaviti da izmiruje obaveze za doprinose i zaradu.

„Najčešće kada dolazi do toga poslodavac i zaposleni ili potpisuju sporazumni raskid ugovora ukoliko se mogu dogovoriti. Ako ne, ide se na druge opcije otkaza ugovora o radu ili proglašavanje tehnološkog viška u zavisnosti od situacije“, kaže Trbojević.

Šta je sa dugovima?

Budući da nije obavezno da budu plaćeni svi doprinosi za zamrzavanje preduzetnika, opcija koju preduzetnik može automatski izabrati je da u tom periodu ne plaća i nema nove obaveze za porez i doprinose. Takođe, može izabrati i da ih ima i plaća, pojašnjava naš sagovornik.

„U praksi najčešće se ljudi odlučuju da nemaju obavezu plaćanja novih doprinosa“, kaže Trbojević.

Ukoliko imaju neko dugovanje, izmiruju ta dugovanja ili traže reprogram dugovanja, odnosno plaćanje na rate.

Glas javnosti /F04S 

SKINI APLIKACIJU