Kako da se nosite sa dosadnim mejlovima i porukama na poslu

Ako vam je dan na poslu ikada bio naporan zbog toga što vas kolega ,,bombarduje“ mejlovima ili porukama na Slack-u, niste sami. U stvari, 44 odsto zaposlenih, koji su učestvovali u nedavnom istraživanju Kickresume, reklo je da je pismena komunikacija, koja uključuje poruke ili e-poštu, uobičajeno mesto za smetnje na radnom mestu.

Te smetnje se manifestuju na više načina: kada su zamoljeni da rangiraju pet dosadnih ponašanja, 33 odsto ispitanika je prvo rangiralo krađu zasluga, dok mikromenadžment nije daleko iza njih sa 32 odsto.

Dok 62 odsto zaposlenih kaže da se ova dosadna ponašanja dešavaju, logično je da se neke od najiritantnijih interakcija odigravaju kada ne možemo da vidimo osobu iza ekrana, kazao je Nejtan Bouling, profesor psihologije na Univerzitetu Centralne Floride.

Bouling, koji je specijalizovan za industrijsko-organizacionu psihologiju i čije se istraživanje fokusira na to kako stresni uslovi rada utiču na zaposlene, upoređuje nepristojno ponašanje preko poruke ili e-pošte sa besom na putu.

„NAŠE ZDRAVLJE ILI NJIHOV PROFIT!”: U još 17 gradova najavljeni protesti protiv rudnika litijuma

Pošto neko ne može da vidi izraze lica osobe sa kojom komunicira, to stvara osećaj anonimnosti, što može dovesti do toga da ljudi dosađuju na platformama kao što su Slack ili Teams, kazao je on.

Ove male smetnje u vezi su sa konceptom neuljudnosti, koji Bouling opisuje kao „agresiju niskog nivoa“ koja se manifestuje kao grubost. Ovo može da izgleda kao slanje pasivno-agresivne e-pošte ili činjenje nečega da blokirate nečije ciljeve, kao što je krađe kolegine ideje, piše CNBC Make It.

Ali ti mali trenuci iritacije možda nisu tako mali, jer na kraju postaju teret, što dovodi do nezadovoljstva poslom ili fizičkih tegoba, poput glavobolje, dodao je on.

Evo dva načina da se nosite sa dosadnim mejlovima i porukama:

Navedite konkretne primere dosadnog ponašanja

Ako je vaše radno mesto hibridno, ali se dosađivanje dešava preko Slack-a, Teams-a ili e-pošte, pokušajte da razgovarate sa tom osobom u stvarnom životu, na primer tokom ručka ili uz kafu.

Ako ste udaljeni, možete da isprobate neformalni pristup jednim pozivom. Umesto da otvorite temu govoreći nešto poput: „Stvarno moramo da razgovaramo o nečemu“, predlog je da ublažite razgovor rečenicom: „Još jedna stvar pre nego što završimo, želeo/la sam da se osvrnem na ovo, da li znaš kada pričamo virtuelno da se to dešava?” 

Kada na kraju iznesete sve pojedinosti koje vas pogađaju, pobrinite se da imate konkretne primere, naveo Bouling. Na taj način možete efikasno da se bavite ponašanjem, umesto da napadate svog kolegu.

Srbija u Republiku Srpsku do sada investirala više od 1,1 mlrd EUR

„Nemojte reći: ’Oh, ti si odvratna osoba‘. Recite: ‘Ovo ponašanje izaziva stres kod mene. Molim te, nemoj to više da radiš‘“, savetuje on.

Razgovarajte o tome sa svojim timom

Ako imate samo osećaj da je kolega uradio nešto frustrirajuće, Bouling smatra da bi možda bilo dobro da se obratite nekome kome verujete tako što ćete im pokazati poruku ili e-poštu .

Možete nešto u stilu: „Šta mislite? Da li ja ovo pogrešno tumačim?“

Ljudi ponekad brzo zapisuju ideje u poruku i nedostatak topline može da izgleda nepristojno, kazao je on. Vaše kolege mogu da imaju isto iskustvo sa tom osobom, što vam omogućava da krenete napred i rešite to sa svojim timom.

To možete da učinite tako što ćete reći problem menadžeru i izraziti da vas određeno ponašanje muči. Odatle biste mogli da pitate da li tim može da stvori standardnu praksu kako bi sprečio te vrste interakcija unapred.

To je nešto što se može uraditi putem e-pošte, što izgleda formalnije, ili na sastanku. U svakom slučaju, ne morate posebno da prozivate imena i možete koristiti inkluzivniji jezik kao što je „mi“ ili „ajmo“.


Gjavnosti /B09S

SKINI APLIKACIJU