Kada je vreme da siđemo sa mrtvog konja?

U svetu poslovanja, politike i svakodnevnog života, često nailazimo na situacije u kojima ljudi, kompanije ili institucije odbijaju da priznaju neuspeh.

Umesto da prekinu sa praksom koja očigledno ne funkcioniše, oni se uporno trude da je "ožive" – ulažu više resursa, angažuju konsultante, donose reforme, a suština ostaje ista.

Nema stajanja: Veliki protest prosvetnih radnika u Čačku

Ovaj fenomen slikovito opisuje "Teorija mrtvog konja", metafora koja potiče iz mudrosti američkih Indijanaca Dakota. Oni kažu: "Kada otkrijete da jašete mrtvog konja, najbolja strategija je da sjašete." Međutim, umesto toga, ljudi često pribegavaju nizovima besmislenih strategija, kao što su:

• Kupovina jačeg biča u nadi da će konj krenuti dalje.
• Angažovanje novog jahača, iako je problem u samom konju.
• Organizovanje skupih studija i komisija kako bi se proučilo zašto konj ne hoda.
• Smanjenje standarda tako da mrtvi konji postanu prihvatljivi.
• Pružanje dodatnog finansiranja kako bi se "poboljšala efikasnost" mrtvog konja.
• Unapređenje mrtvog konja na lidersku poziciju, pod izgovorom da "ima iskustva".
• Zauzimanje pozitivnog stava uz tvrdnje da mrtav konj ne troši hranu i stoga donosi uštede.

Ova metafora pogađa suštinu problema sa kojima se mnoge organizacije i pojedinci suočavaju – nesposobnost da se prizna da je nešto došlo do kraja.

Umesto da se energija usmeri ka novim, produktivnijim poduhvatima, ljudi ulažu trud u održavanje nečega što više nema svrhu.

Ispunjen četvrti zahtev studenata: Usvojene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju

"Teorija mrtvog konja" je podsetnik da je ponekad najmudrija odluka – sići i potražiti novog konja.




Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU