KAD JE VALJEVO BIO GRAD SMRTI: Vihor rata harao gradom na Kolubari!
Autor: Glas javnosti
Valjevo je tokom Velikog rata bilo svedok mnogih herojskih ali i tragičnih događaja vezanih za Srbiju i srpski narod.
Nikada Valjevo u svojoj bogatoj istoriji ne beše tako važno kao u vreme Cerske bitke. Sve su oči bile u njega uprte. Stalno su pitali jeli Valjevo palo i hoće li pasti. Povezivalo se to i sa Srbijom. Ako padne Valjevo pašće i Srbija.
Mnogi su tako razmišljali i ako nije uvek bilo tako. Valjevo beše grad smrti. Najveći broj teških ranjenika je upućivano u Valjevsku bolnicu. Najčešće sa volovskim zapregama. Često ranjenici nisu dočekali bolnicu već bi usput umrli. Mrtvaci su sahranjivani gde se stigne. Dok ih je bilo malo na početku u gradskom groblju a kasnije je bilo nekoliko. Mnogo je bilo i nesahranjenih po varoši pa su njihove leševe raznosili vrane i gavranovi kojih je bilo puno po topolama. Još kada zavlada tifus Valjevo postade grad smrti.
Kako je bilo veliki broj ranjenih i bolesnih pola Srbije je pokušavalo da nešto sazna o svojim. Teško je to išlo osim ako niste imali baš debelu vezu u bolnici. Neki zabrinuti roditelji bi dolazili vozom od Mladenovca preko Aranđelovca i Lajkovca. Putovalo se u teretnim vagonima jer su se u putničkim prevozili ranjenici do Mladenovca i dalje u Vrnjačku Banju gde bejašu glavne vojne bolnice u Srbiji. Rekao bi čovek da iz bolnice niko živ ne izlazi već samo mrtvi. To se činilo zbog velikog broja umrlih. Dosta je ranjenika ozdravilo i vratilo se u svoje jedinice. Mnogo bolesnih od tifusa beše u okolnim Valjevskim selima ali retkima su dali u bolnicu zbog vojske. Pojaviše se i prvi invalidi na ulici. Kada sam video poručnika Ćirovića bez noge sloši mi se. Nedavno je završio akademiju i tek počeo da živi. Svašta se moglo tada videti u Valjevu. Slepe vojnike vodali su kao đake. Držali su se jedan za drugog. Strašan je rat tek tada vidiš i budeš svestan. Ne kaže naš narod džabe ko voleo rat dabogda mu bio u kući.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
