Još uvek otplaćujemo Titove dugove: Hoće li se isplatiti sve?

Rano jutros Srbiji je stigla na red naplata da iz budžeta izdvoji ratu za kredit. Reč je o, kako saznajemo, kreditu koji je Srbija uzela od Svetske banke. Njega je naša zemlja, uzela u vreme bivše SFRJ.

Rok dospeća za ovaj konsolidovani zajam je bio 15. jun, a tranša je oko 25 miliona evra. Ukupan iznos koji preostaje da platimo po osnovi glavnice i kamate ove godine je 75,03 miliona evra. Sledeća rata je 15. septembra.

Dugove SFRJ vraćaćemo Pariskom klubu, Svetskoj banci, ali i Kuvajtu.

Prema Pariskom klubu poverilaca, po planu otplate, obaveze dospevaju do 2041. godine, prema Svetskoj banci do 2031. godine, dok prema Kuvajtu obaveze dospevaju do 2034. godine

Prema Kuvajtu imamo obavezu i u julu, a prema Pariskom klubu poverilaca - u septembru.

Na internet prezentaciji Narodne banke Srbije javno su dostupni podaci o saradnji Republike Srbije sa Pariskim klubom poverilaca.

Sve te zajmove, uzimali su premijeri Josipa Broza Tita od svetskih kreditora tokom sedamdesetih i osamdesetih godina.

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon o ratifikaciji četiri protokola koji stvaraju pravni osnov za restrukturiranje dugova Srbije prema Rusiji na osnovu niza međuvladinih sporazuma.

Odgovarajući dokument postavljen je na portalu zvaničnog izdanja pravnih akata.

Vozačima upućen apel: Počinje sezona letnjih odmora

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon o ratifikaciji četiri protokola koji stvaraju pravni osnov za restrukturiranje dugova Srbije prema Rusiji na osnovu niza međuvladinih sporazuma.

Odgovarajući dokument postavljen je na portalu zvaničnog izdanja pravnih akata.

Za otplatu od 1. marta 2022. godine do dana potpisivanja protokola, dug Srbije po izvoznim kreditima iznosio je 102,231 milion dolara i 1,944 miliona evra, po finansijskom kreditu 38,33 miliona dolara, a po obavezama Jugoslavije 2,96 miliona dolara.

Inače, zanimljivo je da je posle političkih promena u Srbiji 2001, Pariski klub poverilaca koga čine najbogatije zemlje sveta, uključujući i Rusiju, odlučio je da se našoj državi oprosti dve trećine duga u vrednosti od 4, 5 milijarde dolara.

Piše se da je jedina zemlja koja je bila protiv, bila Rusija, uz komentar da za takav poklon još uvek nije vreme.



Glas javnosti/B06S

SKINI APLIKACIJU