JEZIVA ISPOVEST BIVŠEG ČLANA SEKTE 'Crna ruža': Zahtevali su da izvršim ritualno ubistvo i ubijem svog rođaka
Autor: Glas javnosti
Aleksandar Stričević je još kao osnovac upao u versku sektu koja je ugrozila njegov, i živote članova njegove porodice.
Aleksandar je živeo normalnim životom, dok nije doživeo strašnu tragediju. Do tog trenutka bio je odličan đak, ali težak gubitak je, kaže on, razorio i udaljio porodicu, a on je potražio spas na Internetu.
-To je bila 2002, Internet je zapravo bio tek na nekim začecima. Čet sobe, forumi, bili su mesta gde su se ljudi okupljali i razgovarali. Tako je tada počinjala ta komunikacija, jednostavno tu naletite na nekoga ko se predstavlja kao mlađa osoba, student, neko ko razume šta se dešava u glavi jednog prestravljenog tinejdžera. Meni je to bilo kao da razgovaram sa starijim bratom- rekao je on.
Naizgled bezazleni razgovori krili su, međutim, strašne namere Aleksandrovih sagovornika. Najpre je to bila jedna osoba, koja se postavila kao vršnjak, neko ko će ga razumeti i saslušati, a nakon toga grupa ljudi u odvojenoj čet sobi.
-U tom periodu izolacije, ja sam osećao kao da nemam prijatelje i porodicu i onda sam tu nalazio nekoga ko će me razumeti. Jer sa decom iz škole nisam imao blizak odnos, ja sam sa deset godina doživeo leševe, sanduke, kome u bolnici, sve te stvari koje dete ne bi trebalo da doživi. Igrao sam ja s njima fudbal ili igrice, ali nisam imao duboku komunikaciju s vršnjacima- rekao je on.
NE PROPUSTITE
Osobe iz sekte pitale su ga za životna interesovanja, školu, stavove, u pitanju su bile "kao seanse", a onda je stigao udarac. Pitanje o Bogu koji je "dozvolio da se porodici desi tragedija".
-Pitao me čovek otvoreno da li verujem u Boga, ja onako mali, kažem verujem, a on me pita - ako Bog postoji, ako je tako dobar, zašto nije spasao tvoju sestru? Ona je imala 12 godina, zašto je dobri Bog oduzeo život jednoj dobroj devojčici? U tom trenutku sruši se sve apsolutno, sve što sam znao o dobru, zlu, životu...-
Komunikacija se nastavila dalje, Aleksandar nikome nije govorio s kim priča i šta mu ta osoba govori. Dobijao je uputstva za rituale koje mora da izvrši kod kuće. Pentagrami, sveće... Sve je kulminiralo kada je od njega zatraženo da prinese žrtvu u krvi osobe s kojom je u srodstvu. Da je izbode toliko puta nožem "da je jasno da ne bi preživela".
-Oni su rekli, to je tvoje duhovno uzdizanje, dobićeš moć, ali mi je rečeno koliko puta moram da ubodem osobu nožem, niko nije rekao ubistvo ali je bilo jasno da ta osoba više neće biti živa. Tu sam odbio, i tu su krenule pretnje. Izdao sam ih. Ugasio sam mejl. Počele su da mi stižu fotografije napravljene u mojoj osnovnoj školi. Znali su gde sam, gde se krećem. Dva meseca su stizale pretnje. Ostavljali su poruke na telefonskoj sekretarici, nekakve krike. Ja sam trčao da se javim pre roditelja na telefon. Probali su i kolima da me izguraju s puta. I na kraju sam se slomio na tom strahu. Jer to je bila psihološka igra velikog straha, oni su hteli da me nateraju da se sam ubijem- objašnjava Aleksandar.
Strašni zahtevi
- Oni su bili ti koji su fizički ušli u moj život, a ne ja u njihov. Cilj je da vas nauče da mislite njihovom glavom. Od mene je zahtevano da izvršim ritualno ubistvo i da ubijem svog rođaka. Ako to ne mogu da uradim da podignem ruku na sebe - priseća se Aleksandar u emisiji ''Eksploziv'' na TV Prva.
Aleksandar kaže da je u tom trenutku imao 12 godina, on dodaje i da mu je detaljno objašnjeno šta treba da uradi prilikom ubistva rođaka.
NE PROPUSTITE
- To je bio određen broj uboda nožem. Sad ne mogu da se setim koji je to tačno broj bio, ali je tačno izgovoreno koliko puta u leđa i da treba da se nacrta taj pentagram preko trbuha i preko grudi, da tu treba da se ostave simboli. Ti simboli su zapravo abeceda ektorijanskog jezika, koji se smatra jezikom anđela - kaže Stričević.
- Samo sam se povukao, isključio sam računar. Dugo nisam pričao ni sa kim o tome. Samo se nisam pojavljivao na internetu jedno vreme uopšte i smatrao sam da sam bezbedan. Nakon toga su počeli da mi stižu mejlovi prvo, gde su se raspitivali o meni.
Pitali su šta se događa, zašto se ne javljam. Posle toga ti mejlovi su postali neprijateljski. To su bile i pretnje da moram da se javim da mi se ne bi desilo nešto loše, da me ne bi progutao mrak. Onda su usledili telefonski pozivi. Ja nikad nisam ostavljao svoj broj fiksnog telefona. Kako su usledili ti pozivi to je izazvalo dosta veliki strah u meni. Puštali su razne poruke. Videlo se da su bile u pitanju snimljene poruke. To su bili krikovi - rekao je u dahu Aleksandar.
On je nastavio:
- Imao sam nevolju u suočavanju sa problemima. Sve se to dešava zbog manjka komunikacije u porodici. Deca su najlabilnija jer su još uvek u razvoju i osećaju velike nepravde u životu, osećaju velike nesigurnosti i onda kada neko pokrene priču sa njima, oni to ne kažu roditeljima. Takva priča se nastavlja i produbljuje i to ode predaleko. Često ode do krajnjih rezultata. I dan-danas imamo slučajeva samoubistva mladih, koja nikada nisu razjašnjena - rekao je Aleksandar.
Aleksandar je mladić koji tvrdi da se oporavio, da radi i da se ne boji, ali nije siguran da i danas neko ne motri na njega.
Izašao je iz svega zahvaljujući ekipi Bedema koja je decu izvlačila iz najbrutalnijih i najtežih situacija u kojima ih je zaticala.
Epilog svega je da živi sa ozbiljnim srčanim smetnjama i visokim pritiskom, ali da se trudi da spava mirno.
Sekta više nije ono što može da se vidi i da se prepozna golim okom. Ne samo da su organizovane kao verske organizacije ili udruženja, već se vrlo često kriju iza meditacije, kurseva stranih jezika, pa verovali ili ne. čak i iza frizerskih salona.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
