JELENA GUSKOVA- PROŠLOST, SADAŠNJOST I BUDUĆNOST RUSKO-SRPSKIH ODNOSA!
Autor: Glas javnosti
U Beogradu je svečano otvoren Ruski balkanski centar, koji će, kako je rečeno, biti platforma za dijalog građanskih društava i naučne zajednice Srbije i Rusije, a ovu svečanost svojim govorom o odnosu srpskog i ruskog naroda je upotpunila Jelena Guskova.
Sve češći pokušaji dokazivanja antiistorijske Srbije u istoriji balkanskih naroda su politički motivisani i sa naučne tačke gledišta osuđeni na neuspeh, rekla je Jelena Guskova.
-Srbija je u svojoj istoriji bila optužena za hegemonizam, velikosrpske ambicije i težnju da stvori Veliku Srbiju na raču drugih naroda.
Ona dalje dodaje da su novinari širili ovakve klišee koji su postali kalup za svaku novu publikaciju o krizi na teritoriji bivše Jugoslavije, ali i da se naučnici takođe nisu klonili ovog procesa. Ova srbofobija manifestovala se i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, tokom raspada SFRJ i teških 90-tih. Među Zapadnim planovima za Srbiju glavni zadatak je bio da se Srbija ne zbliži sa Rusijom, da Srbi zaborave na njihov kulturni nacionalni kod i mole Zapad za pomoć. Ovaj plan uspeo je da se sprovede sa mnogim slovenskim narodima, ali ne i sa Srbima- rekla je Guskova.
Iako je primenjena metoda različita, oružane agresije, provokacije, omalovažavanje Rusije, Srbija do sada stalno pokazuje neposlušnost.
Zašto se Srbija ne uklapa u Zapadnu šemu pokornosti?
Guskova ističe da Srbi kao i Rusi imaju drugačiji genetski, istorijski, kulturni, civilizacijski kod, i da kao narod imaju niz karakteristika nacionalnog karaktera koje Zapad ne uspeva da razbije, kao što su nespremnost za pokornost, Srbi su se početkom 19. veka prvi digli protiv osmanskog jarma (1804. godine) i pobedili, slobodarstvo, želja da se pomogne još neoslobođenoj slavenskoj braći.
NE PROPUSTITE
Guskova ističe da tezu, popularnu na Zapadu, o trajnoj ekspanzionističkoj srpskoj ideji, o želji da se stvori Velika Srbija na štetu drugih jugoslovenskih naroda , ruši "privlačnost" Srbije za "još neoslobođenu braću, kao i za druge narode na Balkanskom poluostrvu" koja je pretpostavljala dobrovoljno nastojanje Srba i drugih jugoslovenskih naroda da se ujedine sa Srbijom.
Važne karakteristike svesti Srba tokom gotovo čitavog 20. veka su ideja žrtvovanja u ime jugoslovenstva i osećaj odgovornosti za sudbinu drugih naroda višenacionalne države.
-U devastiranoj posleratnoj Jugoslaviji, politička konsolidacija kao uslov za brzu posleratnu obnovu zemlje zasenila je i gurnula nacionalno pitanje u drugi plan. Komunistička partija Jugoslavije je uvek vrlo oštro reagovala na bilo koju manifestaciju nacionalizma u kulturi, nauci, politici, verujući da revolucionarni centralizam i "nivelisanje" u međuetničkim odnosima mogu biti garancija nacionalne jednakosti- rekla je Guskova.
- Suprotan efekat nacionalne politike bio je da je najveći narod u multinacionalnoj državi počeo "plašiti" da previše otvoreno izražava svoja nacionalna osećanja. Međutim, takođe je bilo zanimljivo da je osećaj odgovornosti za celu federaciju samo ojačao- rekla je ona.
Guskova dalje objašnjava da su Srbi do kraja branili ideju jugoslovenstva i da su federaciju branila duže od ostalih. Ona smatra da se nacionalizam najmanje manifestovao u Srbiji, i da su Srbi osećali odgovornost za razvoj države u celini.
Guskova dodaje da je važna karakteristika srpskog nacionalnog karaktera privrženost sprskim običajima i "srpstvu" i snažna proruska orijentacija kod običnog naroda.
- U srpskoj svesti postoje osobine koje su podnele test vremena, među njima je i nada u Rusiju, rekla je ona.
Guskova dalje ističe da smo svedoci procesa obnavljanja srpske nacionalne svesti i nacionalnog samo-identiteta na geografsko uskom prostoru u uslovima rasparčanosti srpske nacije. I to je ono što obeležava trenutnu istorijsku ulogu srpskog naroda.
-Srbi se vraćaju razumevanju svoje uloge u istoriji, svesti o nacionalnom identitetu, nezavisnosti, nepokretnosti, slobodarstvu. Nadamo se zajedno sa Rusijom, zaključuje Guskova.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
