JEDINSTVEN SPOMENIK PROSJAKU JUSI KAO BELEG MALOM ČOVEKU I TOLERANCIJI KRASIĆE SREMSKU MITROVICU!
Autor: Glas Javnosti
Pre šest godina grupa građana iz Sremske Mitrovice, na čelu sa Slobodanom Simićem upravnikom Specijalnog rezervata Zasavica, pokrenula je inicijativu da se u tom gradu podigne jedinstveni spomenik prosjaku Jusi i skulptura je nedavno konačno urađena. Sada su na potezu čelnici Sremske Mitrovice da odrede trajno mesto ovom nesvakidašnjem obeležju, kakvo se ne pamti da još igde postoji!
Ovo jedinstveno obeležje urbanoj legeni grada na Savi, koje će nesumnjivo biti jedno od novijih znamenitosti Sremske Mitrovice, kako saznaje Glas javnosti, zvanično će se zvati Spomenik malom čoveku i toleranciji, što nam je potvrdio i Slobodan Simić, predsednik Organizacionog odbora za njegovo podizanje i upravnik Specijalnog rezervata Zasavica.
-Svi mi ovde znamo koje bio Šefko Alimanović Jusa, dobri duh naše Mitrovice, pa će spomenik njemu svakako predstavljati simbol tolerancije ovog grada. Gotov je i sada je kod mene u kancalariji, dok mu se ne odredi trajna lokacija. Postoje u nekim oblastima spomenici zvani Velkomen ili naški Dobrodošlić, ali kao naš ne znamo da igde postoji. Prvobitna ideja je bila da se spomenik izgradi samo od sredstava koje su donirali građani i to onoliko koliko je Jusa tražio, možda današnjih 100 dinara, ali to bi do potrebnih osam hiljada evra još potrajalo, pa su nam pomogli neki naši dobrotvori do punog iznosa, - objašnjava za Glas javnosti jedan od vodećih inicijatora ovog poduhvata, Slobodan Simić, dodajuži da su od gradske vlasti tražili dozvolu za postavljanje na tri lokacije, odnosno baš na mestima gde je legendarni Jusa najčešće stajao i dobijao pomoć od sugrađana, koji su ga nepodeljeno voleli…
NE PROPUSTITE
- To je šetalište preko puta parka, pored prve klupe u centru grada i kod Gradske biblioteke.
Mitrovčani kažu da je Jusa bio dobar čovek, koga su svi voleli. Spomenik je i izrađen u njegovoj prirodnoj veličini od 152 centimetara. Za Šefka Alimanovića, koga su svi znali samo kao Jusu, ne može se reći prosto da je bio samo prosjak, jer ne bio toliko bio omiljen kao duh iskrene dobrote, jer je dobijeno znao i da podeli onima koji su trenutno imali i manje od njega. I zato nam svima puno nedostaje u poslednjih 13 godina, od kako je tiho, iznenada, zauvek u svom 63. letu, napustio naše mitrovačke prostore, - setno nam priča Slobodan Simić, jedan od najzaslužnijih Mitrovčana za spoemenik kao gest tolerancije i dobrote u gradu na Savi.
Autor ovog spomenika u bronzi je akademski slikar Vladimir Tović koji je imao taj nimalo laki zadatak da Jusinu pojavu, kao i odraz lokalnog karaktera, predstavi gostima koji prvi put dođu u Sremsku Mitrovicu, pa se nađu pred ovim jedinstvenim obeležjem. Svi koji su, do sada, videli spomenik slažu se u pohvali da je Vladimir Tović istrajao u tome.
Kako saznajemo, od samih Mitrovčana, njihov Jusa se pre dosta decenija pojavio u njihovom gradu iz rodne Bijeljine, gde mu je ostaala mnogobroja siromašna porodica, koja se vremenom rasturila na razne strane tadašnje Jugoslavije. Kažu da se iz prve vezao za njihov grad, gde je prvo radio kao ulični prodavac novina, što su u Beogradu zvalo uzvišenije kao kolporter, ali Jusa nije bio pismen, pa nije svojatao te nove izraze. Kad nema novih novina skupljao je kartone, staru hartiju i gvožđe.
Ženio se, vele, tri, četiri puta ali je ostavljao mlade kada ih uhvate da su nešto ukrale, jer se to kosilo sa njegovim poimanjem životom u gradu. U prilog tome ide i urbana legenda kako je Jusa jednom skupljajući staru hartiju i kartone nabasao na kasu punu novca! Odmah je kasu prijavio policiji i ispostavilo se da je to bio pazar nekadašnje fabrike obuće„Dijana“! Jednom je, uveravaju nas Mitrovčani, našao na otpadu i nekakvu ratničku sablju iz Prvog svetskog rata, pa je odneo u opštinu da je predaju u muzej! Kažu i da je tada nagrađen novim sakoom i cipelama, zbog čega je bio izrazito srećan i svima pričao kako se dobrota i poštenje uvek isplate. Znao je Jusa i da uštedi pa da ode, preko leta, na Jadransko more gde je, takođe, bio atrakcija sa sve svojom velikim sombrerom…
Kad su došle starije godine i onemoćala snaga Jusa se nije libio da sedne u centru grada, na jednu malu stolicu, gde su mu prolaznici u kutiju ubacivali po dinar, dva… Njemu dosta, svima se onoliko zahvaljivao. Kad vidi neku sirotinju sam im ponudi neki dinar iz one njegove kutije…
Otišao je tiho u urbanu legendu Sremske Mitrovice, da bi odmah počeo da nedostaje. E, taj i takav Jusa, poštenjačina, prosjak i džentlmen, dobra i vedra duša grada na Savi, dobio je spomenik kakav nigde nema. Njegovi Mitrovčani ga, sada je očigledno, nisu zaboravili i produžili su mu večnost.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
.png)
