JEDAN OD NAJSVETLIJIH PRIMERA HUMANOSTI: Tuzlanske Srbe ustaškog noža spasio je muftija o kom je pisao i Meša Selimović
Autor: Glas javnosti
Pre 80 godina, u Tuzli se odigrao jedan od najkrupnijih primera humanosti u istoriji Južnih Slovena.
Na pravoslavni Badnji dan, ustaški Tajni odbor za istrebljenje Srba i Jevreja u Tuzli planirao je da minira Saborni hram Uspenja Presvete Bogorodice i pobije okupljene vernike, a planirane su masovne likvidacije i odvođenje koncentracione logore.
Za ovu informaciju je saznao tuzlanski muftija Muhamed Šefket ef. Kurt koji je, sa grupom uglednih Tuzlaka, zatražio hitan prijem kod nemačkog komandanta grada, potpukovnika Vista, i od njega energično zahtevao da spreči ovaj pokolj, jer će se u protivnom svi muslimani pobuniti i pridružiti partizanskim jedinicama.
Meša Selimović je zapisao da je muftija Kurt bio dinamičan, neustrašiv i plemenit čovek, te naveo da je na njegovu dženazu došlo desetak hiljada ljudi, među kojima najviše Srba, seljaka iz okoline Tuzle. Tada je uslišena molba protojereja Đorđa Jovanovoća da on bude taj koji će dočekati tabut s efendijinim tijelom i položiti ga u kabur.
Nemačka komanda je, iz svojih interesa, odmah istakla plakat sa upozorenjem da – “niko ne sme nikoga zlostavljati, oduzimati ili rušiti tuđu imovinu i dirati živalj koji slavi”.
Zahvaljujući angažmanu muftije Kurta, u Tuzli nije bilo masovnih zločina. Ovaj događaj je centralno istorijsko mesto odbrane zajedničkog života u Tuzli i regiji.
Momčilo Peleš je zapisao da je Tuzla, preko istaknutih muslimana, kao što je bio muftija, spašena da ne postane poprište masovnog zločina.
Šefket Efendija Kurt je rođen u Mostaru, a odrastao u Travniku gde je završio osnovnu školu. Studirao je u Istanbulu i Damasku, a po povratku u BiH, radio je u Travničkoj medresi i bio imam Hadži Alaj-begovoj džamiji. Potom je postao muftija banjalučki, a iz Banje Luke je po službenoj dužnosti 1925. godine premešten u Tuzlu.
Uprkos svojim nadčovečanskim zaslugama za srpski narod, Muftija Muhamed Šefket-efendija Kurt, nema ni ulicu, ni trg, a kamoli spomenik ni u jednom gradu u Srbiji, Crnoj Gori, ili Republici Srpskoj.
-Ima ličnosti koje u kriznim situacijama reaguju ljudski, nevođeni nikakvom ideologijom osim svog ličnog poštenja. Takav je bio muftija Kurt. (…) Najveća nesreća je zapretila njegovim Tuzlacima Srbima – potpuno uništenje Srpske varoši i Pravoslavne crkve. Otišao je u Gestapo i po cenu svog života zapretio da će svi Muslimani u šumu ako bude odmazde nad Srbima. Uspeo je. Nije pakleni plan ustaša i Nemaca ispunjen. Njemu to nije bilo teško, jer je govorio uvek u Aljinoj kafani da je loš čovek za koga ne postoji nešto zbog čega je spreman da umre. Ostavio je za sobom neizbrisiv trag dobrog i poštenog čoveka. On je bio častan primer koji treba da služi, a dobrim delima da se pomogne drugima. Sa ovog sveta otišao je čista obraza - kazao je svojevremeno o muftiji prof. dr Mustafa Šehović.
BONUS VIDEO: Ekskluzivno: Glas u Melburnu sa Srbima ispred Novakovog hotela
SKINI APLIKACIJU
