IZVRŠITELJI RATNOG VETERANA IZBACUJU NA ULICU: Duguju mu država i firma, bez posla je i preživljava na suvom hlebu

Tomislav Mačković iz Donjeg Tavankuta, je ratni veteran koji bi uskoro mogao da završi na ulici zbog duga prema banci od 97.000 dinara. Država mu duguje, ostao je bez posla, bolestan je i kako kaže, nekad jede samo suv hleb.

Država Srbija Mačkoviću kao ratnom veteranu koji je proveo 72 dana na ratištu duguje 216.000 dinara, po pravosnažnoj presudi iz 2018. godine.

Takođe, duguju mu i otpremninu koja mu po zakonu pripada nakon propasti preduzeća “Subotičanka” gde je 15 godina radio kao kuvar. Upkos svemu tome, jedini dug koji je stigao do izvršitelja i naplate je Tomislavov.

- Imao sam i dve svinje, ali nisam više mogao da ih hranim, pa sam ih dao čoveku koji će ih hraniti. Patke su jedino što imam i od njih praktično i živim. Izvršitelji su, kada su došli da popišu imovinu, napisali da nemam ništa, ali mi je na kraju ipak stiglo rešenje o oduzimanju pokretne imovine - priča Mačković, pojašnjavajući kako je došao u ovu situaciju.

-Podigao sam kredit, ne očekujući da ću 2009. ostati bez posla i bez otpremnine. U međuvremenu sam imao i tešku operaciju, a od posledice ratovanja bolujem i od PTSP sindroma i svakodnevno pijem četiri vrste lekova, zbog čega nisam ni u potpunosti radno sposoban. Sve to je uticalo i na moj brak, zbog čega se supruga i razvela od mene i otišla sa dvoje dece -, kaže Mačković, napominjući da je u obavezi da plaća i alimentaciju u visini od 7.000 dinara mesečno.

S obzirom da je zbog njegovog zdravstvenog stanja u mogućnosti da obavlja samo lakše fizičke poslove, nije uvek u prilici da je plati.

- Platim kad i koliko imam. Za svoju decu bih dao i 107.000 dinara mesečno, ne samo 7.000, ali nažalost ne mogu ni to. Dajem sve što imam, po cenu svog želuca - kaže Tomislav, ne krijući da je često gladan. Kako kaže, ponekad sam ispeče hleb, a povremenu mu stigne i pomoć iz humanitarne organizacije “Obrok za porodicu”.

Sve dok je bio sposoban, Tomislav je bio član Dobrovoljnog vatrogasnog društva, gasio je na desetine požara svake godine, zbog čega je i odlikovan. Takođe, pisao je autorske tekstove za lokalne portale, kulturnim radom, a autor je zbirke pripovedaka “Pripovitke iz života tavankutski Bunjevaca”.

- Često sam se i sam bavio socijalnim temama, pišući o ljudima kojima je potrebna pomoć. Nažalost, tada nisam mogao ni da zamislim da ću se i sam naći u ovoj situaciji. Ne želim da kukam, znam da ima puno ljudi koji se nalaze i u goroj situaciji, ali ja prosto nemam izlaza trenutno - kaže Mačković.

Združena akcija Krov nad glavom najavila je da će učiniti sve da pomognu Tomislavu, i ističu da su, zahvaljujući solidarnosti građana, uspeli da spreče isključenje struje u kuću u kojoj živi.

- Neverovatno je kako, u ovakvim slučajevima kada je potrebno naplatiti potraživanja običnih ljudi i neisplaćenih otpremnina radnicima, izvršitelji ne rade svoj posao naplaćivanja od privatnika, tajkuna i države. Sa druge strane, veoma su revnosni kada radnom narodu zbog dugova treba otimati jedini dom i pokretnu imovinu, koja se u slučaju Mačković Tomislava svodi na dve vijetnamske svinje i desetak pataka - navode iz ove organizacije.

Podsećajući “da postoje humaniji načini naplate dugova od siromašnih, a koji ih neće ostaviti bez igde ičega”.

(Glas javnosti/ Nova)

SKINI APLIKACIJU