ISTRAŽIVANJE O TROŠKOVIMA: Koliko košta život u Nemačkoj i koji su gradovi najskuplji?

Na troškove života u Nemačkoj daleko najviše utiču troškovi stanovanja, pokazuje nova studija. Najskuplji grad je i dalje Minhen, slede Frankfurt i Štutgart.

Troškovi života u Nemačkoj znatno se razlikuju po regionima. Cena života najviše zavisi od troškova stanovanja – u Nemačkoj oko polovine ljudi živi pod kirijom, a u velikim gradovima to ide i do 80 odsto.

Ako se uzme u obzir ovaj faktor, u najskupljem gradu Minhenu je stanovanje u proseku 38 odsto skuplje nego u najjeftinijem okrugu Fogtland u Saksoniji – pokazuju rezultati aktuelne studije nemačkog Ekonomskog instituta i Saveznog zavoda za građevinarstvo, urbana i prostorna istraživanja.

I OVA POZNATA NEMAČKA KOMPANIJA OTPUŠTA RADNIKE: Bez posla ostaje oko 2.000 zaposlenih

Kada se pak izuzme cena stanovanja, razlika u troškovima života između najskupljih i najpovoljnijih destinacija iznosi samo šest odsto.

Gde je najskuplje, a gde najjeftinije?

Uključujući troškove stanovanja, glavni grad Bavarske je za četvrtinu skuplji od nemačkog proseka, a slede ga okrug Minhen (16,7 odsto skuplji od proseka), Frankfurt na Majni (15,9) i Štutgart (14,8).

Najjeftinija mesta za život, pokazalo je istraživanje, jesu okrug Fogtland u Saksoniji i grad Grajc u Tiringiji, koji su 9,5 posto ispod nacionalnog proseka. Slede gradovi Gerlic (9,4), kao i Pirmasens i Zalcland u Saksoniji-Anhaltu sa 9,3 odsto.

Minhen sa 21,01 evra po kvadratnom metru ima najskuplje stanarine u novogradnji. Dakle, stan od osamdeset kvadrata staje 1.680 evra mesečno, bez komunalija. I to je tek prosek – što bliže centru, to skuplje.

Na drugom i trećem mestu slede Berlin sa 17,64 evra po kvadratnom metru i Frankfurt na Majni sa kirijom od 17,38 evra po kvadratu.

Kada se izuzmu troškovi stanovanja, Štutgart je najskuplji za život, ali samo za 4,2 odsto u odnosu na nacionalni prosek. Iza njega su Minhen (2,1), Ašafenburg (1,8) i Frajburg (1,6).

Studija je utvrdila najniže troškove života (ne računajući stanarine) u okrugu Ler, gde su oni manji za 1,7 odsto od proseka, a slede Ostprignic-Rupin i Nordhauzen (Tiringija) sa po 1,6 odsto.

Zbog velike uloge troškova stanovanja, posebno je skupo u gusto naseljenim područjima i na njih naslonjenim regionima. Isto se odnosi i na atraktivna stambena područja, na primer, na rubu Alpa ili oko Bodenskog jezera.

Istočne savezne pokrajine su, s druge strane, obično znatno jeftinije od proseka, s izuzetkom Berlina i okoline.

Kada su u pitanju troškovi života, međutim, treba imati na umu da su često ogromne razlike u prihodima između velikih gradova i pasivnih krajeva, te između nekadašnje Zapadne i Istočne Nemačke.

Šta simbolizuju pečati i ukrasi na slavskom kolaču?

Zašto su razlike, ako se izuzme stanovanje, tako male?

U mnogim segmentima troškova života postoje male ili skoro nikakve regionalne razlike, objašnjava Kristof Šreder, jedan od autora studije.

Recimo, namirnice u diskontnim supermarketima svuda koštaju isto. To važi i za odeću, a naravno i za sve porudžbine putem interneta.

S druge strane, istraživači su otkrili veće regionalne razlike kada su u pitanju restorani i hoteli, ali i u troškovima nege ili osiguranja, kako kaže stručnjak iz Ekonomskog instituta Jan Vent. Ali iznos relativno stabilnih ostalih troškova umanjuje njihov uticaj.

Stanovanje čini razliku mnogo većom jer ti troškovi imaju veliku težinu u izračunavanju takozvane potrošačke korpe.

A razlike su tu pak veoma velike: u Minhenu su troškovi stanovanja 180,9 odsto u odnosu na nacionalni prosek, više od dva i po puta veći nego u okrugu Fogtland (68 odsto nacionalnog proseka).

Kakav zaključak izvode autori studije?

„Život mora ostati priuštiv, bez obzira o kom delu Nemačke je reč“, kaže autor studije Šreder. „Država pokriva troškove stanovanja onima kojima je potrebna pomoć, što rasterećuje na pravim mestima i dovodi do snažne regionalizacije transfernih plaćanja.“

Međutim, rezultati su takođe pokazali da regionalna politika još uvek mora uraditi neke stvari.

PRELEPA VEST! Osnovan volonterski tim za zaštitu životinja na Novom Beogradu

Budući da su visoki troškovi stanovanja toliki teret za stanovnike velikih gradova, bilo bi korisno preusmeriti potražnju na okolna područja, na primer kroz bolju infrastrukturu, smatra on.

Da bi se na mestima gde nedostaje stanova gradilo više i jeftinije, trebalo bi olakšati novogradnju i planiranje građevinskog zemljišta, savetuju stručnjaci. To zahteva rasterećenje kada su u pitanju birokratija i građevinski propisi.


Glas javnosti/ N01S

SKINI APLIKACIJU