ISTORIČAR MILOŠ KOVIĆ O UDŽBENICIMA: Zaustaviti RASPRODAJU nacionalnih identitetskih nauka i sprečiti DUHOVNU KOLONIZACIJU!

Istoričar Miloš Ković osvrnuo se na odluku da se izmene dva zakona koja će omogućiti pisanje i izdavanje udžbenika u Srbiji i ističe da mora postojati dominantno tumačenje istorijskih događaja, dominantan narativ o Kosovu i Metohiji, Svetom Savi, Karađorđu, Prvom svetskom ratu, Jugoslaviji, Jasenovcu, Oluji, Milosrdnom anđelu.

U budućnosti će biti izmenjena dva zakona kako bi pisanje i izdavanje udžbenika bilo omogućeno. Ovaj potez će značajno poboljšati očuvanje srpskog identiteta, zbog čega su ga stručnjaci podržali i veruju da može da bude sproveden tako da naša zemlja dobije kvalitetne udžbenike koje će dugo služiti budućim generacijama.

Kako je već poznato, dogovoreno je da Ministarstvo prosvete i Vlada Srbije počnu sa izmenom dva zakona, kako bi se stvorili uslovi za sprovođenje inicijative da država ubuduće sačinjava udžbenike za srpski jezik, istoriju i geografiju za osnovne i srednje škole.

Dragoljub Kojčić, nekadašnji direktor Zavoda za udžbenike je podravio ovu inicijativu i smatra da je izuzetno važno da država počne da izdaje udžbenike kako bi se uspostavila standardizacija obrazovanja, koja će omogućiti da svaki učenik uči na isti način, gde god da se školuje širom Srbije.

- Novi "impuls" koji je dat identitetskoj politici veoma je važan za Srbiju, jer smo narod i država sa dubokom istorijom, zbog čega je izgradnja kulture sećanja bitna, počevši od spomenika Stefanu Nemanji, preko obeležavanja onoga što se događalo u Jasenovcu i na Košarama, u najširem istorijskom dijapazonu. To su sve važni momenti koje treba pretočiti i u prosvetne programe i, pre svega, u udžbenike. Možda će se sutra razmišljati i o istoriji umetnosti, likovnom i muzičkom vaspitanju, pošto i to govori o našoj identitetskoj vertikali i bogatstvu - istakao je Kojčić.

U razgovoru za Sputnjik, istoričar Miloš Ković osvrnuo se na aktuelno tržište udžbenika u Srbiji i rekao da je lažno i da ono zapravo predstavlja monopol nemačkih izdavača, za koje tvrdi da su poslovno vrlo usko povezani s hrvatskim.

- Ključno je da se zaustavi rasprodaja nacionalnih identitetskih nauka i spreči duhovna kolonizacija, koja se u ovom trenutku sprovodi nad srpskim narodom i njegovom istorijom. Zato je dobrodošla svaka inicijativa da se identitetske nauke vrate tamo gde pripadaju. Mora postojati dominantno tumačenje istorijskih događaja, dominantan narativ o Kosovu, Svetom Savi, Karađorđu, Prvom svetskom ratu, Jugoslaviji, Jasenovcu, Oluji, Milosrdnom anđelu... To su ključna pitanja u kojima ne može da bude multiperspektivnosti. Pogledajmo kako je u Rusiji, Izraelu, drugim državama. Da li Nemačkoj strani izdavači štampaju udžbenike istorije? Ima li ona stotine udžbenika na tržištu ili desetine? - pita istoričar.

Ković smatra da država Srbija može da napiše i izdaje udžbenike koji će trajati dugo, prisećajući se školskih knjiga koje je nekada izdavao Zavod za udžbenike, koje je naveo kao primer.

- Te udžbenike ne može da piše država. Njih bi trebalo da pišu istoričari, a objavljuje državni izdavač, kakav je, recimo, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Nama nije potrebno 10, 15 ili 20 udžbenika istorije, od kojih će nastavnici i direktori da biraju. Potreban nam je jedan, dva ili tri udžbenika, koje će pisati vrhunski stručnjaci i koji će proći vrhunsku kontrolu. Ključno je pitanje procedure. To nisu neizvodljivi zadaci - navodi Ković.

Činjenica da ih je do "liberalizacije" tržišta udžbenika izdavao upravo Zavod za udžbenike jasan je pokazatelj da država može da sačini kvalitetne školske knjige, složio se Kojčić.

- Nisam primetio da je "liberalizacija" tržišta udžbenika donela prednosti koje je predviđao tadašnji zakonodavac. Niti su udžbenici postali jeftiniji, niti je kvalitet znanja bolji. Čak mislim da će, ukoliko se ova reforma ubrzo sprovede i uvede tzv. nacionalni paket udžbenika, to zaista biti i na zadovoljstvo roditelja, zbog manjeg opterećenja na kućni budžet, i da će dovesti do jedinstvenog poznavanja naše istorije. Očekujem da, primera radi, metodska jedinica o Jasenovcu neće biti redukovana na tri ili četiri rečenice, kako je to bilo u nekim udžbenicima, već da će zauzeti onoliko prostora koliko je u proporciji s nacionalnim značajem - zaključuje Kojčić.

(Glas javnosti/ Sputnjik)

SKINI APLIKACIJU