ISTINA O JASENOVCU: KO UMANJUJE BROJ ŽRTAVA
Autor: Glas javnosti
Uživo na kanalu Glas javnosti u subotu i nedelju, 22. i 23. aprila od 10 sati prenosimo konferenciju “Odjeci Jasenovca: Saglasni i sukobljeni narativi”. Povodom Dana Jasenovca istaknuti domaći i strani stručnjaci i preživela deca iz jasenovačkih logora govoriće na skupu u Hotelu M u Beogradu.
Organizator ovog važnog događaja, Institut za istraživanje Jasenovca, pod rukovodstvom njujorškog profesora Barija Litučija, već godinama radi na utvrđivanju istine o razmerama genocidnog stradanja srpskog naroda u NDH za vreme Drugog svetskog rata. Kada je reč o razmerama, Institut se ni u jednom trenutku nije ustručavao da ih prikaže realno i dokumentovano, u stotinama hiljada, ne samo u Jasenovcu, nego širom NDH. Takvim stavom, Institut je došao u sukob sa naporima hrvatske revizionističke politike tokom poslednjih nekoliko decenija, koja teži da obim i svirepost počinjenih zločina umanji, zataška, pa čak i lažno i cinično prikaže kao opravdani čin hrvatske samoodbrane.
Institut za istraživanje Jasenovca je nevladina i neprofitna organizacija, osnovana u SAD 1998.godine, posvećena obrazovanju sveta o fašističko-nacističkim genocidima protiv Srba, Roma i Jevreja na Balkanu.
Prvog dana konferencije, u subotu, 22. aprila 2023, nakon pozdravne reči profesora Barija Litučija, Izvršnog direktora Instituta za istraživanje Jasenovca, minutom ćutanja biće odata pošta za sve žrtve nacističko-ustaškog trostrukog genocida protiv Roma, Srba i Jevreja i svih antifašista i političkih oponenata, na 78. godišnjicu kraja holokausta u od fašista i nacista okupiranoj Jugoslaviji.
Nakon toga biće održan prvi od osam panela, koji je posvećen opasnosti od revizije istorije. Uvodnu reč daće dr Vasilije Krestić, a potom će govoriti dr Dušan Bastašić o temi „Jadovno, preteča Jasenovca”. O broju ljudi ubijenih u Jasenovcu govoriće pukovnik Antun Miletić. Obratiće se i dr Rori Jeomans iz Velike Britanije, sa izlaganjem pod naslovom „Proizvodnja bolje prošlosti: Između kulture sećanja i revizionizma u savremenoj Hrvatskoj”. Moderator je prof. Bari Lituči.
Na drugom panelu preživela deca izneće svoja svedočenja o ustaškom i nacističkom teroru. Govoriće Gojko Rončević, preživelo dete iz logora Jastrebarsko, Pajo Vukmir, preživelo dete iz logora Jastrebarsko i Jasenovac, Marija Barać, preživelo dete iz logora Jastrebarsko i Jasenovac, Dušan Jerinić, pisac, preživelo dete iz logora Stara Gradiška i Aleksandar Nećak, jevrejsko dete preživelo u okupiranom Beogradu. O skupljanju svedočenja preživelih govoriće Mile Bosnić, a moderator je istoričar Tamara Stojanović.
Treći panel nosi naziv: Odjeci Jasenovca – Jevreji žrtve, preživeli i antifašisti o Šoa (holokaustu) u Jugoslaviji. Govornici su prof.dr Gideon Grajf iz Izraela, sa temom „Holokaust jugoslovenskih Jevreja: Konačno rešenje pre konačnog rešenja”, zatim Nenad Fogel, predsednik jevrejske opštine Zemun sa temom „Saglasni u nesaglasju” i Aleksandar Nećak, podpredsednik Jevrejske opštine Zemun sa temom „Jasenovac – Pogled iz Beograda 2023.” Moderator je prof. dr Gideon Grajf. Slede diskusija, pitanja i odgovori, a prepodnevni deo konferencije bi trebalo da bude završen do 13:30 sati.
Posle pauze, u popodnevnim časovima, od 14.30 sati, počinje četvrti panel pod nazivom: Romski istoričari objašnjavaju Samudaripen/Porajmos (genocid protiv Roma) u od fašista i nacista okupiranoj Jugoslaviji. Govornik je dr Dragoljub Acković, a tema njegovog obraćanja je „Samudaripen romske dece u NDH”. Moderator je prof. dr Gideon Grajf.
“Zaboravljene žrtve” – tema je petog panela na kome će dr Filip Škiljan iz Hrvatske govoriti o progonu starokatolika, dr Rori Jeomans o sudbini hrvatskih porodica deportovanih Srba i Jevreja i preliminarnim dokazima iz arhiva, a mr Tamara Stojanović o Jasenovcu u dokumentima Jugoslovenske državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih saradnika, 1943-1947. Nakon toga, na završetku prvog radnog dana predviđena su pitanja i odgovori za sve panele i govornike, a moderatori su prof. Bari Lituči, prof. dr Gideon Grajf i dr Dragoljub Acković.
Stepinac, Katolička crkva i revizionistički narativ teme su šestog panela kojim će započeti drugi radni dan konferencije. „Hrvatska i katolička država: Ustaški režim i verske zajednice u NDH“ tema je obraćanja dr Aleksandra Stojanovića, dok će mr Jovan Pejin govoriti o pokušaju rehabilitacije Stepinca. Mr Goran Šarić iz Hrvatske je svoje obraćanje naslovio: „Dr Alojzije Stepinac i genocid u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj“. Moderator je dr Aleksandar Stojanović
Na sedmom panelu biće reči o borbi protiv revizionističkih narativa kao delu antifašističke borbe. Govornici su dr Jelena Guskova iz Rusije („ Zašto se Jasenovac nikad ne sme ponoviti”), prof. dr Nisan Šarifi iz Izraela („Učešće Jervreja Jugoslavije u antifašističkoj borbi”), prof.dr Norman Marković, Rutgers University, SAD (“O revizionističkim narativima o fašizmu i genocidu”) i dr Ulrih Šnajder iz Nemačke, generalni sekretar Međunarodne federacije antifašističkog otpora (FIR) koji je svom obraćanju dao naslov: “FIR i borba protiv istorijskog revizionizma – Stop revizionističkim deklaracijama u Evropskom parlamentu, rehabilitaciji fašističkih kolaboracionista i skrnavljenju memorijalnih mesta”. Moderator je Džon Bosnić.
Poslednji, osmi panel, nosi naziv „Uloga Holokaust komemoracija u bivšoj Jugoslaviji: Prošlost, sadašnjost, budućnost“, a prvi će o ovoj temi govoriti dr Davor Stipić. Avi Mizrahi i Katrin Korsuš iz Fondacije za Projekat obrazovanja o Holokaustu (Majami, Florida, SAD) govoriće o temi: „Ko će ispričati moju priču? Traganje za sećanjem, dijalogom i obnavljanjem”, a prof. Bari Lituči o ulozi komemoracije kao obrazovanja o Holokaustu u Institutu za istraživanje Jasenovca i Memorijalnom parku. Moderator je prof. dr Gideon Grajf. Slede pitanja, odgovori I diskusija čime se završava prepodnevni deo drugog dana rada konferencije.
Nakon pauze, u popodnevnom, završnom delu skupa, biće razmatrani nacrti rezolucija o kojima će odlučiti konferencija. Prema najavama organizatora, predloženo je sledećih šest rezolucija:
Rezolucija # 1:Ova Konferencija odlučuje da 22. april bude obeležavan kao Međunarodni dan komemoracije žrtava Jasenovca.
Rezolucija # 2: Ova Konferencija poziva da se reparacije plate svim grupama žrtava Holokausta.
Rezolucija # 3: Ova Konferencija rešava da Stepinac ne treba da bude rehabilitovan i da kolaboracija katoličkog klera u Holokaustu treba da bude pažljivo analizirana u celosti.
Rezolucija # 4: Ova Konferencija rešava da svi apolozi i promoteri ustaške ideologije ili bilo koje druge vrste fašističke ili nacističke ideologije i prakse, treba da budu energično razotkriveni i odbačeni.
Rezolucija # 5: Ova Konferencija apeluje na sve Holokaust organizacije, jevrejske organizacije, organizacije boraca za ljudska prava, kao i sve vlade, da se suprotstave i osude preimenovanja ulica i drugih javnih mesta radi glorifikacije ustaškog pokreta, da zabrane korišćenje ustaških simbola i pozdrava, kao i ostale fašističke pozdrave, posebno na mestima koja obeležaavaju genocide Jevreja, Roma i Srba.
Rezolucija # 6: Ova Konferencija osuđuje instrumentalizaciju, relativizaciju, i iznad svega, minimalizaciju broja žrtava genocida u Jasenovcu i u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Mi se zalažemo za najbolje prakse istorijskog istraživanja holokausta i odbacujemo požurivanje da se sudi o brojevima od strane pojedinaca i organizacija koji se na njih fokusiraju. Isto tako osuđujemo korišćenje ove teme kao diverzione taktike u političkim diskusijama koje nastoje da poriču ili umanje zločine genocida ustaškog režima.
Glasanje o rezolucijama planirano je za 16.30 sati, čime se dvodnevna konferencija završava.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
