Investitorski urbanizam od Beograda pravi pakao: Za dve decenije izgubljeno deset odsto zelenih površina
Autor: Glas javnosti
Iako planovi obećavaju više šuma, dosadašnje iskustvo pokazuje da se broj stabala i zelenih površina zapravo smanjuje.
U poslednje dve decenije glavni grad je ostao bez značajnog dela svojih zelenih površina, a pošumljavanje ne prati seču starih stabala. Profesor Nenad Stavretović ističe da ozelenjavanje nije prosta matematika te da seča starih stabala znači i gubitak hlada, kiseonika i biodiverziteta.
"Jedno staro stablo ni tri stotine novih mladih stabala ne mogu zameniti", kaže profesor.
U protekle dve decenije Beograd je izgubio oko 10 odsto zelenila. Profesor Šumarskog fakulteta Nenad Stavretović rekao je za RTS da treba raditi u pravcu pošumljavanja i ozelenjavanja, ali da ni 300 novih mladih stabala ne mogu zameniti jedno staro od 30 do 100 godina. Prof. Stavretović ističe da se Beograd širi i da određeni statistički podaci koji nam pokazuju određene procente u ranijem periodu i sada, ne mogu se direktno upoređivati.
U protekle dve decenije Beograd je izgubio oko 10 odsto zelenila. Profesor Šumarskog fakulteta Nenad Stavretović rekao je za RTS da treba raditi u pravcu pošumljavanja i ozelenjavanja, ali da ni 300 novih mladih stabala ne mogu zameniti jedno staro od 30 do 100 godina. Prof. Stavretović ističe da se Beograd širi i da određeni statistički podaci koji nam pokazuju određene procente u ranijem periodu i sada, ne mogu se direktno upoređivati.
Poslednji put, navodi profesor, pre desetak godina je video krdo srna u Makišu, napojile bi se vodom između Železnika i Ostružnice i otišle dalje u šumu.
Cilj Sekretarijata za zaštitu životne sredine je da do 2030. godine, Beograd bude 20 odsto pod šumama.
"Volim dobre planove i želim da verujem u njih, ali sam skeptičan. Imam godina i iskustva u praksi. Imali smo slične ciljeve i 2010. godine da postignemo tu šumovitost Beograda i da postignemo povećanje broja metara zelenih površina u samom gradu. Od 2010. godine do danas i jedno i drugo se smanjuje", navodi profesor Šumarskog fakulteta.
Ozelenjavanje nije prosta matematika
Stavretović je rekao da zeleni krovovi mogu da pomognu, ali u manjoj meri.
"Često smo imali, nažalost lošu, demagogiju ′Zasadiću 30 stabala, a poseći ću jedno veliko′. To ne može da se meri. Jedno drvo koje je 30 ili 100 godina staro, ne mogu zameniti ni 300 novih mladih stabala. Naravno treba raditi u pravcu pošumljavanja i ozelenjavanja. Danas su tu i prostorni planovi, pogotovo u Beogradu, gde svi treba da imaju malo više obzira prema oblasti šumarstva i prema oblasti ozelenjavanja gradova", istakao je Stavretović.
I ovog leta, bili smo svedoci tropskih temperatura koje su bile preko 35 stepeni Celzijusa.
"Šuma živi, šuma diše, šuma proizvodi kiseonik. U jednoj ulici sa drvoredom znatno je manja temperatura. Imate mnogo slika na internetu gde možete da nađete Terazije i centralni deo grada. Travnjaci nekoliko stepeni smanjuju temperaturu. Drveće smanjuje desetak stepeni temperaturu. To je neki osećaj koji svi mi imamo", istakao je profesor.
Koliko su zelene beogradske opštine
U centru grada uske ulice i novogradnja, malo prostora za zelenilo i sve više toplotnih ostrva.
Vračar je najmanja i najgušće naseljena opština, skoro 20 hiljada stanovnika na kvadratnom kilometru, a samo tri manja parka: Karađorđev, Čuburski i Neimarski.
U Starom gradu je situacija slična, ali sliku malo zelenijim tonovima boje Kalemegdan i Dorćolski kej.
Iako nas Novi Beograd često asocira na beton i solitere, ova opština je zapravo najzelenija. Dva bloka, 45 i 70, među sedam su najzelenijih naselja u Beogradu.
Preostalih pet su Vidikovac, Cerak, Višnjica, Braće Jerković i Kanarevo brdo.
Ovim delovima grada zajedničko je to što zgrade imaju uglavnom do pet spratova, a između su travnjaci i drveće.
Košutnjak, Banjička, Zvezdarska i Miljakovačka šuma su pluća Čukarice, Voždovca, Zvezdare i Rakovice. Sve to, ipak, nije nedovoljno, jer u protekle dve decenije izgubili smo oko 10 odsto zelenila u Beogradu.
Glas javnosti/R05S
SKINI APLIKACIJU
