INTERVJU “GLASA JAVNOSTI” – MILAN BELIĆ MA, pukovnik policije u penziji: VIDOVDAN, sećanje i poštovanje prema stradalima za otadžbinu

Obeležavanje praznika Vidovdana je znak sećanja i poštovanja prema svima koji su stradali u ustaničkim borbama, bunama i ratovima za otadžbinu. Vreme tih borbi, pa i kasnije, pratilo je sprovođenje svestranih obaveštajno - bezbednosnih aktivnosti.

KRATAK OSVRT NA DVA VEKA RAZVOJA SRPSKOG OBAVEŠTAJNO-BEZBEDNOSNOG SISTEMA - DO POČETKA DRUGOG SVETSKOG RATA

Još u vreme srednjovekovne, feudalne srpske države, zatim tokom vekovnog robovanja pod Turcima, prvog srpskog ustanka 1804. godine do odluka Berlinskog kongresa 1878. godine, kada su velike sile dale potpunu nezavisnost Srbiji, na tlu današnje Srbije sprovođene su svestrane obaveštajno-bezbednosne aktivnosti, a u novije vreme su formirane obaveštajne i kontraobaveštajne institucije.

 

Kako su se sprovodile obaveštajne aktivnosti u to vreme?

 

Što se tiče tehnike obaveštajne aktivnosti u tim vremenima ne zna se mnogo. Ono što je poznato da je u vreme cara Dušana postojao razvijen sistem obaveštajnog delovanja preko vlastele u pograničnim oblastima ali i preko uhoda koji su bili najvažniji izvor informacija za srednjovekovnu srpsku državu i ustanke srpskog naroda. Za prenošenje važnih informacija korišćen je tajnopis, pisma su pisana na „limun“ i „rastopljenim“ barutom, a prenošena su skrivena u odelu, konjskom sedlu i zobnici, fučijama - posudama za pekmez, buradima sa tečnošću, izdubljenim štapovima... Kuriri koji su te informacije nosili kako se navodi išli su po „hajdučki“, tj prerušavali su se u slepe bogalje, u turska odela, u trgovce, kaluđere i obične seljake. Treba napomenuti da je Srbija u to vreme bila obaveštajno interesantna za mnoge tadašnje evropske zemlje. Turska, Ruska i Francuska obaveštajna služba su pokazivale veliko interesovanje za prostor Balkana i Srbiju. Najagilnija i može se reći najuspešnija u obaveštajnoj aktivnosti prema Srbiji u to vreme je bila austrijska obaveštajna služba.

 

Kako se odvijala obaveštajno-bezbednosna delatnost u vreme Prvog srpskog ustanka?

 

U toku Prvog srpskog ustanka, u periodu od 1804 -1813. godine, civilna bezbednosno-obaveštajna delatnost nije bila posebno institucionalno organizovana, a obavljala se u sklopu vojno-upravne službe i sačinjavala je deo opšteg društvenog i vojno-političkog života ustaničke Srbije. Održavanje poretka ustaničke vlasti sastojalo se u sprečavanju napada na organe vlasti, fizičkom obezbeđivanju Praviteljstvujuščeg sovjeta, Karađorđa i pojedinih istaknutih starešina, smirivanju unutrašnjih buna i nemira. Opasnost po ustanike i njihove najuticajnije vođe stalno je pretila od Turske i njenih špijuna, pa se posebna pažnja usmeravala na sprečavanje i hvatanje organizizatora atentata na vođe ustanka, posebno na Karađorđa Petrovića.

 

Da li su ostali zabeleženi neki primeri te delatnosti u oslobođenoj teritoriji?

 

Zbog neprijateljskih aktivnosti 1808. godine Praviteljstvujušći sovjet je izdao naredbu da se iz Beograda i drugih gradova Srbije proteraju sva lica za koja postoji sumnja da se bave špijunažom u korist neprijatelja Srbije, a prema Uredbi iz 1809. godine policijske i sudske vlasti imale da „osobito paze na zle ljude kao na aiduke, špione i proče“. Srpska „obaveštajna služba“ do propasti ustanka nije bila formirana kao posebna institucija, već se nalazila u sastavu vojno upravne službe centralnih i lokalnih - nahijskih organa ustanka. Aktivnosti su bile usmerene kako na oslobođenoj teritoriji tako i izvan nje. Takođe, Sovjet je početkom jula 1810. godine izdao naredbu da se prepiska iz Srbije vodi isključivo na srpskom jeziku i da se pregleda pre predaje „na skel“, tj. pre upućivanja u druge zemlje.

 

Kako su obaveštajne aktivnosti sprovođene izvan oslobođene teritorije?

 

Aktivnosti izvan oslobođene teritorije pored izviđačko-obaveštajnog rada imale su i propagandno-agitatorski karakter. Pravci delovanja su bili usmereni na špijunažu u turskoj vojsci i njenoj pozadini, zatim na suzbijanje delovanja unutrašnjeg neprijatelja i sprečavanje strane špijunaže u Srbiji kao i nadziranje odnosa građanina Srbije sa strancima: pograničnim Turcima, podanicima tadašnje Austrije, Rusima, Vlasima itd.

 

Da li su postojala dokumenta koja su bliže određivala te aktivnosti u vreme Prvog srpskog ustanka?

 

Prvi dokument iz vremena Karađorđa koji je predstavljao predlog za razvoj civilnih obaveštajno-bezbednosnih aktivnosti bio je „Načertanije ustrojstva policajne vlasti u Beogradu i po tom pročim mjestima Otečestva“, od 8. marta 1811. godine. U ovom dokumentu po prvi put se razdvajaju poslovi policije i poslovi vojske. Uspostavljena je i funkcija načelnika policije - policajmajstora, koji je bio odgovoran Popečiteljstvu vnutrenih dela, a njemu su bili podređeni liktori – pomoćnici za unutrašnju, spoljašnju i poverljivu službu.  Naime, prvo „Popečiteljstvo vnutrenih dela“ obrazovano je januara 1811. godine, u sklopu novog Praviteljstvujuščeg sovjeta. Za prvog ministra - popečitelja postavljen je Jakov Nenadović. Obrazovanje ovog ministarstva imalo je veliki značaj za razvoj bezbednosne i obaveštajne funkcije, ali i organa za njihovo sprovođenje. Pored poštovanja zakonitosti rada državnih organa, bavljenja vnutrenim delima, pod kojima se podrazumevala bezbednost žitelja i imovine i prikupljanje poreza, suzbijanja hajdučije, kontrola puteva i prelaza, javnog reda i mira, u nadležnosti ministra bili su i civilni bezbednosno-obaveštajni poslovi.

 

Da li je u vreme kneza Miloša došlo do promena u tim aktivnostima?

 

U vreme kneza Miloša Obrenovića neki od metoda rada iz predhodnog perioda su zadržavani i dalje usavršavani. Knez Miloš Obrenović, u periodu svoje prve vladavine, u periodu od 1815-1839. godine posvećivao je veliku pažnju organizaciji bezbednosno-obaveštajnih aktivnosti koje su se sprovodile u dva pravca. Prvi je imao za cilj obezbeđivanje kneževske vlasti od unutrašnjih prevrata, buna i zavera, turske vojne agresije na Srbiju i uplitanja Rusije i Austrije u unutrašnje stvari Srbije i drugi pravac je bio usmeren na red i poredak u zemlji, odnosno kontrolu rada administrativnih ustanova, odnos organa vlasti prema narodu, kontrolu životnog standarda i kretanja vrednosti novca na pijacama, pregled rada sanitarnih ustanova i drugo. Bezbednosno-obaveštajni organi bili su takođe angažovani i na poslovima tajne nabavke oružja i ratne opreme iz inostranstva, zaštite od odavanja državnih tajni, prikupljanju političko-diplomatskih obaveštenja, otkrivanju dezinformacija o Srbiji i knezu, kao i kanalisanju inostranog političkog mišljenja prema stvarnim potrebama Miloševe politike.

 

Da li je Knez Miloš imao ličnu zaštitu?

 

Đakova buna 1825. godine podstakla Kneza Miloša da osnuje prve jedinice stajaće vojske. Nemiri u turskom carstvu i lična ugroženost bili su povod da 1830. godine Knez Miloš osnuje pešačku gardu od 149 odabranih mladića po stasu i ugledu koji su služili kao njegova garda - straža i koji su imali zadatak da se brinu o bezbednosti dvora i prestonice. Prva pešačka garda, njih 73 bili su smešteni u Požarevcu a druga grupa, njih 76 boravila je u Kragujevcu. U Požarevcu je aprila meseca 1830. godine ustrojena „Gvardijska škola“ a dve godine kasnije knez je 1832. godine osnovao Konjičku gardu. Prvi akt koji je formalizovao te aktivnosti je vojni zakon „Ustrojenije garnizone vojske“  koji je donet 10. juna 1839. godine.

Interesantno je spomenuti i da se u vreme borbe Srba za uspostavljanje nacionalne autonomije, prikupljanje tajnih podataka i obaveštenja vršilo usmenim kazivanjem očevidaca i plaćenika kao i pismenim dostavama i putem lozinki. Sticanjem autonomije 1830. godine, došlo je do šireg organizovanja političke obaveštajne delatnosti u Srbiji koja je kao i celokupni aparat srpske uprave u stvari bila Miloševa politička policija kojom je on lično upravljao i koja mu je bila podčinjena s ciljem kontrolisanja svih grana javnog i narodnog života i ličnih života pojedinaca. U sklopu aktivnosti organizovanja, spomenuo bih Uredbu koju je knez Miloš doneo aprila meseca 1831. godine,  o ustanovljavanju Tajne policije za političke poslove u okviru beogradske policije sa zadatkom „tajna umišlenija iskušavati i motriti da ne bi obščenarodni mir narušavala beogradskih žitelja, tako i sa strane a osobito iz Cesarije dolazećih ljudi“.

 

Kada je uređena državna uprava u Kneževini Srbiji?

           

Državna uprava u Kneževini Srbiji uređena je 10. marta 1862. godine donošenjem „Ustrojenija centralne državne uprave“, koja je bila važna i za dalji razvoj bezbednosno-obaveštajnih aktivnosti. U nadležnost Ministarstva unutrašnjih dela, Odeljenja za poverljive policijske poslove, spadala je „briga o poretku, miru, sigurnosti lica i imanja u zemlji, nadzor nad javnim mestima, štampom, žurnalistikom i nad rđavim ljudima i društvima“, sa zadatkom „da se stara za održavanje unutrašnjeg državnog poretka i opšte zemaljske bezbednosti“.

 

Šta je karakteristično za period posle Berlinskog kongresa?

 

Srbija je postala nezavisna država 1878. godine nakon Berlinskog kongresa. Po sticanju nezavisnosti, knez Milan je 1882. godine sproveo reforme koje su se odnosile na vojsku i organe javne bezbednosti. Treba istaći da je Vojna obaveštajna služba sa neoficijelnim nazivom „Izveštajni odsek“ formirana u vreme konačnog oslobođenja od turaka. Uredbom iz 1876. godine ustanovljena je najpre kao odsek u operativnom Odeljenju glavno komandujućih vojske Kneževine Srbije. U radu te službe bili su prisutni i obaveštajni i bezbednosni sadržaji. Zakonom o novom ustrojstvu vojske iz 1883. godine ustanovljavaju se štabovi divizijskih oblasti koji dobijaju svoje organe odgovorne za obavljanje obaveštajnih poslova. Uredbom iz 1884. godine formiran je unutrašnji i spoljni odsek Operatvnog Odeljenja čime je konačno obrazovana srpska obaveštajna služba čiji su i predmet interesovanja bili tipični za strategijsku ofanzivnu vojnoobaveštajnu službu. Spoljni Odsek sve do 1917. godine organizuje i rukovodi obaveštajnom i kontraobaveštajnom delatnošću u vojsci, kada se preimenuje u Obaveštajno Odeljenje Vrhovne komande Srpske vojske.

 

Kada su prvi put organizovani civilni bezbednosno-obaveštajni poslovi u Srbiji?

 

U Srbiji su civilni bezbednosno-obaveštajni poslovi prvi put institucionalno organizovani Zakonom o dopuni i izmeni ustrojstva Centralne državne uprave. Ovim zakonom, koji je usvojen oktobra 1899. godine na zasedanju Narodne skupštine održane u Nišu, u okviru Ministarstva unutrašnjih dela formirano je Odeljenje za poverljive policijske poslove, sa zadatkom „da se stara za održavanje unutrašnjeg državnog poretka i opšte zemaljske bezbednosti“. Delokrug rada ovog odeljenja obuhvatao je obaveštajne i kontraobaveštajne poslove, suzbijanje antidržavne propagande i hajdučije, suprotstavljanje terorizmu, korupciji i dr. Za prvog načelnika imenovan je oktobra meseca 1899. godine Jovan S. Milovanović, osnivač srpske stenografije, bivši predsednik Trgovačkog suda i član Apelacionog suda u penziji.

 

Kako su bili organizovani ti poverljivi policijski poslovi?

 

Odeljenje za poverljive policijske poslove organizovano je po ugledu na tajne policije Francuske i Austro Ugarske, a zakonom je bilo propisano da Odeljenje, pored načelnika, ima sekretara i niže službenike, kao i zasebnu arhivu u kojoj su se, „pod naročitim nadzorom i staranjem načelnika“, čuvali „svi akti poverljive prirode“. Dužnost prvog sekretara ovog odeljenja obavljao je Milan M. Đorđević. Ukazom kralja Aleksandra Obrenovića, poslovi Odeljenja za poverljive policijske poslove 1900. godine prešli su u nadležnost Policijskog odeljenja pri Ministarstvu unutrašnjih poslova.

 

Kako je bio organizovan obaveštajno-bezbednosni sistem po završetku Prvog svetskog rata?

 

Nakon završetka Prvog svetskog rata i stvaranja nove države – Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, na osnovu Uredbe o ustrojstvu Ministarstva unutrašnjih dela maja meseca 1919. godine, Odeljenje za javnu bezbednost Ministarstva unutrašnjih dela bilo je zaduženo i za obavljanje civilnih bezbednosno-obaveštajnih poslova. Jugoslovenske obaveštajno-bezbednosne ustanove u to vreme činile su Ministarstva Vojske i Mornarice i Ministarstva unutrašnjih dela kao i njima podređene ustanove, Žandarmerija.

 

Koji su bili zadaci i kako je bilo organizovano Ministarstvo unutrašnjih poslova?

 

Ministarstvo unutrašnjih poslova - dela u vreme Kraljevine Jugoslavije imalo je zadatak da organizuje i vodi sve poslove iz oblasti unutrašnje bezbednosti uključujući teritorijalnu kontraobaveštajnu službu tj. suprostavljanje delatnosti stranih obaveštajnih službi na teritoriji Kraljevine Jugoslavije. Ministarstvo unutrašnjih poslova je bilo podeljeno na Direkciju javne bezbednosti sa četiri odeljenja: Administrativna služba, Krivična policija, Saobraćajna policija, Tehnička policija i Direkciju nacionalne bezbednosti sa tri odeljenja: Političko odeljenje, Specijalno-obaveštajno odeljenje i Odeljenje specijalne bezbednosti.  Najznačajnija teritorijalna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih dela je bila Uprava grada Beograda koja je vršila upravne i policijske poslove na teritoriji: Beograda, Zemuna i Pančeva.Uprava se delila na pet odeljenja, svako odeljenje se delilo na odgovarajući broj odseka a ovi na potreban broj odeljaka ili referata. Kao unutrašnja obaveštajno – bezbednosna služba delovalo je Odeljenje opšte policije, odeljenje je imalo devet odseka od kojih je svako vodilo istragu po svojoj liniji rada a unutar svakog od njih postojao je odgovarajući broj odeljaka odnosno referata.

 

Da li su u okviru ministarstva bila formirana i posebna Odeljenja?

 

Rešenjem ministra unutrašnjih dela od decembra meseca 1920. godine, obrazovano je Odeljenje za državnu zaštitu. Prema ovom rešenju, zadatak Odeljenja bio je da „prikuplja informacije, vodi nadzor i preduzima sve potrebne mere protivu sviju lica, bilo naših podanika ili stranaca, koji rade protivu integriteta naše zemlje, koji vrše propagandističku akciju u korist ma koje druge države i na štetu naših državnih interesa i koji su ili svojim ranijim ili svojim sadašnjim držanjem u tome pogledu sumnjivi“. Odeljenje za državnu zaštitu, na osnovu Pravilnika o radu, donetog januara meseca 1921. godine, organizaciono je podeljeno na 4 odseka, sa ukupno 27 pododseka – referata.

 

Koji je bio delokrug rada Odeljenja državne zaštite?

 

Delokrug rada Odeljenja državne zaštite detaljno je regulisan donošenjem Uputa za suzbijanje antidržavne propagande i strane špijunaže od novembra meseca 1923. godine. Ovim aktom utvrđena je nadležnost Odeljenja za obaveštajne i kontraobaveštajne policijske poslove, kontrolu, bezbednost i vođenje evidencije o strancima, regulisanje pitanja iseljenika i repatrijaciju, poslove suzbijanja antidržavne propagande, kontrolu stranih vojnih begunaca, nadzor i kontrolu rada udruženja i održavanja zborova i manifestacija i druge poslove, o čemu je vođena i odgovarajuća evidencija. Takođe, Odeljenje je imalo obavezu pripreme novih zakonskih predloga čiji bi osnovni cilj bio zaštita države.

 

Da li je ukidanje Vidovdanskog ustava dovelo do zakonskih promena u bezbednosnom sektoru?

 

Nakon ukidanja Vidovdanskog ustava i raspuštanja parlamenta 6. januara 1929. godine, te formiranja vlade na čelu sa Petrom Živkovićem, usledilo je donošenje čitavog niza zakona i uredbi o reformi državne administracije. Zakonom o unutrašnjoj upravi od juna meseca 1929. godine i Uredbom o uređenju Ministarstva unutrašnjih poslova od jula meseca 1929. godine, Odeljenje za državnu zaštitu postalo je Prvo odeljenje u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova. Odeljenje je organizaciono podeljeno na 2 odseka. Prvi odsek za suzbijanje unutrašnje antidržavne i razorne propagande i akcije sa obaveštajnom službom i Drugi odsek  za suzbijanje spoljašnje antidržavne propagande i akcije sa obaveštajnom službom i 3 referata. Referat za policijski nadzor nad strancima i putničkim saobraćajem, Administrativni referat i Referat za štampu. Moram napomenuti da je Odeljenje za državnu zaštitu bilo na ovaj način organizovano sve do okupacije Kraljevine Jugoslavije aprila 1941. godine.

 

Šta se dešavalo sa oružanim snagama posle formiranja Kraljevine SHS?

 

Oružane snage nove države posle formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca su reorganizovane i transformisane. Godine 1920. formiran je Glavni generalštab Jugoslovenske vojske koji je činio pet odeljenja: operativno, obaveštajno, saobraćajno, nastavno i istorijsko. Odeljenja su se održala sve do 1941. godine kada je izvršena reorganizacija kojom su svi generalštabni poslovi podeljeni na tri direkcije: organizacijsku, obaveštajnu i operativno-pozadinsku. Interesantno je spomenuti da je u toku 1937. godine pri Glavnom generalštabu vojske formirana posebna, strogo konspirativna i legendirana vojnoobaveštajna služba pod nazivom „M odsek obaveštajnog odeljenja“ koja je dobila naziv po srednjem slovu njenog prvog rukovodioca Gojka M. Jovanovića, a koja je kasnije preimenovana u Servis tajne vojno-obaveštajne službe – S TVOS dok je njome rukovodio Uglješa Popović. Navedena služba  je delovala kao spoljna obaveštajna i ofanzivna kontraobaveštajna služba primenjujući isključivo tajne metode. Osnovni zadatak te službe je bio prikupljanje obaveštenja od izuzetnog značaja za odbranu zemlje.

Raspadom kraljevine Jugoslavije 1941. godine, kapitulacija i okupacija, imale su za posledicu i propast dotadašnjeg obaveštajno-bezbednosnog sistema. Potpisivanjem kapitulacije 17. aprila 1941. godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova Kraljevine Jugoslavije nastavilo je da deluje u okviru Vlade u emigraciji. Obaveštajna služba izbegličke vlade nastavila je rad u okviru izaslanstava u savezničkim i neutralnim zemljama, koje im nisu otkazale gostoprimstvo. Rad je bio usmeren na održavanje veze sa zemljom i dostavljanje novčane pomoći Pokretu Draže Mihailovića, kao i na sprovođenje obaveštajnih aktivnosti prema poslanstvu samozvane Nezavisne Države Hrvatske u Madridu. Jedan od organizatora obaveštajne službe Vlade u emigraciji bio je Vladeta Milićević, koji je od avgusta 1943. godine do maja 1944. godine obavljao i dužnost ministra unutrašnjih poslova. On je nakon rata nastavio da se bavi obaveštajnim aktivnostima u korist kralja Petra II Karađorđevića, da bi se 1966. godine vratio iz emigracije u zemlju.