Insulinska rezistencija postaje PRAVA EPIDEMIJA U SRBIJI

Da li insulinska rezistencija poprima oblike epidemije i koliko savremeni način života utiče na većinu endokrinoloških stanja?

Insulinska rezinstencija je metaboličko stanje koje karakteriše povišen nivo insulina u krvi i otpornost (rezistencija) ćelija na insulinski signal.

S obzirom na to da ovaj zdravstveni problem polako prerasta u epidemiju, posebno kod žena, prof.dr Đuro Macut, endokrinolog i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, objasnio je da je reč o metaboličkom problemu, modernoj bolesti novog doba.

„Mi imamo te neke bolesti koje se ciklično javljaju i tada se dosta o njima govori. Pre, recimo, desetak godina umesto insuliske rezistencije, bio je hašimoto. Tada je mnogo ljudi dolazilo kod nas jer su imali hašimoto. I danas nam se javljaju sa tim problemom, ali je sada insulinska rezistencija preuzela štafetu“, kazao je on za TV Prva.

Doktor Macut ističe i da dolaze pacijenti koji su često i pogrešno dijagnostifikovani.

„Oni tako dobijaju i različite terapije koje su možda i vezane za delovanje u tom pravcu, ali većinom su to suplementacije koje nisu neophodne. Dešava se da isti pacijent dobija nekoliko vrsta lekova ili tih pomoćnih sredstava iz iste kategorije lečenja, što je naravno potpuno nepotrebno“, naglašava on.

Sindikat ponovo u štrajku: Zahtevi za poboljšanje uslova u pravosuđu i dalje nisu ispunjeni

„Postoji neka genetska predispozicija.

Promene u našem genomu, u strukturi naših ćelija zapravo su osetljivije na nekakve metaboličke udare, pa, recimo, neko ko dobija na težini lakše će razviti dijabetes kasnije u životu. Znači, vraćamo se korak unazad, idemo ka regulaciji onoga što dovodi do problema i to je jedna velika potreba, jer svakako brzina života nas vodi u neke opšteepidemijske bolesti“, objasnio je dr Macut.

U pitanju je grupa opštih nezaraznih bolesti gde spadaju endokrinološka stanja, kardiovaskularne bolesti…

„Upravo ulazimo u masovna stanja u populaciji. Zato je uloga lekara da se bavi lečenjem, ali i preventivnim radom. Treba forsirati fizičku kulturu, a moramo voditi računa i o ishrani. Ne možete, na primer, da preskačete obrok“, kaže dr Macut.

Da li promena načina ishrane može da poboljšđa situaciju, kada je insulinska rezistencija u pitanju

Kako kaže doktor, promena ishrane, pa i ostalih navika i te kako je bitna.

„To može da poboljša situaciju, a koliko su ljudi spremni da menjaju navike, to je pitanje. Kada su ljudi spremni da se suoče sa problemom, onda se sve menja“, jasan je dr Macut.

On naglašava da je ipak najbitnije raditi na prevenciji, ali i da je i te kako bitno decu učiti kulturi ishrane, jer i zdrava ishrana igra bitnu ulogu u očuvanju zdravlje.

Kako je kazao, jako je važno da su lekari dobro obrazovani kako bi mogli da prepoznaju simptome i znake koji se tiču endokrinoloških oboljenja.


Glas javnosti/A03S

SKINI APLIKACIJU