Obučena u mini crnu haljinu posutu krupnim belim i ružičastim cvetovima, sa minijaturnim slušnim aparatom pink boje diskretno zataknutim iza uveta – tako izgleda najnovija Barbika, dizajnirana sa idejom da devojčicama širom sveta pošalje poruku da nije sramota imati problem sa sluhom. Ove godine društvo na policama igračaka pravi joj Ken, na čijem su licu i torzu vidljive bele fleke koje jasno asociraju na vitiligo, kožno oboljenje koje se manifestuje depigmentacijom. Dr Džen Ričardson, praktičarka obrazovne audiologije, koja je pomagala kreatorima najnovije barbike na preciznom modelovanju uređaja za uši, istakla je da je počastvovana što je radila na stvaranju modela lutke sa slušnim aparatom.
„Kao edukativni audiolog sa preko 18 godina iskustva u lečenju gubitka sluha, inspirativno je videti lutku koja nosi slušni aparat. Oduševljena sam što se moji mladi pacijenti igraju sa lutkom koja liči na njih”, rekla je dr Ričardson.
Objašnjavajući razloge zbog kojih se kompanija „Matel” odlučila na dizajniranje lutkica sa slušnim i kožnim oboljenjem, izvršna potpredsednica kompanije i šefica programa „barbi” lutkica Lisa Meknajt istakla je da je veoma važno da se deca podstiču na igru sa ovakvim lutkama, kako bi mogli da shvate važnost inkluzije. Ona je ovogodišnju kolekciju igračaka opisala kao „najraznovrsniju i najinkluzivniju liniju lutaka, koja nudi niz različitih nijansi kože, boje očiju, boje i teksture kose, tipova tela i invaliditeta” i najavila da će se u prodavnicama uskoro naći barbike sa invalidskom protezom i one koje koriste invalidska kolica.
Pojava novih barbika pojačava utisak javnosti da je kompanija „Matel”, koja je godinama trpela kritike da promoviše nerealne standarde lepote, konačno počela da proizvodi lutkice koje se bave „ozbiljnim” poslovima. Prošle godine, podsećanja radi, ova kompanija je kreirala šest lutkica kako bi odala priznanje hrabrim ženama koje su bile na prvoj liniji fronta borbe protiv virusa korona. Među njima se nalaze i Sara Gilbert, naučnica Univerziteta u Oksfordu, koja je napravila vakcinu „Astra Zeneka” protiv virusa korona, medicinska sestra Ejmi O’Sulivan iz Njujorka, koja je vodila računa o prvom kovid pacijentu, a potom i sama obolela od virusa korona, kao i dr Odri Sju Kruz iz Las Vegasa, dr Čiku Stejsi Orijuva iz Kanade, dr Žaklin Goes de Hesus iz Brazila i dr Kirbi Vajt iz Australije. U želji da motiviše što više devojčica da se bave plemenitim lekarskim pozivom, kompanija je uz nove barbike lansirala i nekoliko medicinskih aparata – igračaka, kao što su minijaturni sto za pregled pacijenata, rendgenski aparat, ultrazvuk, komplet za prvu pomoć i štake za hodanje.
Poslednjih godina pojavile su se barbike vatrogasci, doktori i astronauti i aktivistkinje za ženska prava. Prva „barbi” lutkica sa hidžabom pojavila se 2017. godine, u čast američke mačevalke koja je postala prva „pokrivena” žena na Olimpijskim igrama, dve godine kasnije barbika je dobila lik pionirke u borbi za građanska prava žena, Roze Parks, a iste godine napravljena je i barbika Mavarka, po liku novinarke sa Novog Zelanda.
Osim feministkinja, koje tapšu činjenici da barbike više ne podsećaju na „udavače”, i psiholozi izražavaju zadovoljstvo zbog činjenice da ove lutkice sve više podsećaju na realne žene, od kojih neke imaju i fizičke hendikepe.
„Odluka proizvođača da naprave lutke koje imaju problem sa sluhom, hodom i vidom nije samo društveno odgovorno ponašanje već i čin istinskog razumevanja činjenice da svako deseto dete na svetu ima neku vrstu hendikepa. Dete koje se igra sa lutkicom koja liči na njega dobija snažnu poruku da je prihvaćeno baš takvo kakvo jeste, a drugoj deci šalje se poruka da je okej biti različit. Istovremeno, smatram i veoma značajnom činjenicu da su na tržište izbačene niske, visoke i „zaobljene” verzije barbike, kao i lutkice u invalidskim kolicima i na štakama, jer one deci približavaju realniju verziju sveta. Već godinama se vodi kampanja da nove generacije barbika budu pogodniji modeli za identifikaciju – da se „ugoje” i konačno „zatrudne”. Neki psiholozi smatraju da barbika nosi veliki deo krivice za činjenicu da je svet pun izgladnelih, lutkolikih i anoreksičnih devojčica koje žele da postanu autentične kopije svojih omiljenih lutkica iz detinjstva. Timovi stručnjaka koji su barbiku stavljali na „psihijatrijski kauč” otkrili su da ona afirmiše anoreksični model ishrane i ideal mršavog tela i čini da se devojčica oseća loše u svojoj koži”, smatra psiholog Maja Antončić.