Unija sindikata prosvetnih radnia Srbije je uputila hitan zahtev ministru prosvete, Branku Ružiću, da smeni pomenute direktore i vrati prosvetni sistem u regularne zakonske okvire.
Pre nego što navedemo tri slučaja zbog kojih prosvetnih radnici protestvuju po gradovima Srbije navešćemo deo pisma u kome iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije ministra podseća na nedavne, takođe, drastične primere kršenja zakona, koji su dobili sudski epilog, ali opet, “ po džepu” građana Srbije.
U izuzetno teškoj godini, za sve nas u sistemu prosvete, pored otežanih uslova rada svedoci smo velike samovolje i bahatosti od strane direktora škola. Zakonskim odredbama definisano je da je direktor škole odgovoran za zakonitost rada i za uspešno obavljanje delatnosti ustanove, kao i da direktor za svoj rad odgovara ministru.
Direktor OŠ „Sveti Sava“ u Kniću je odgovoran za izgubljeni sudski spor i plaćanje novčane kazne po izvrešnoj presudi. Direktor OŠ „Petar Nikolić“ Samaila krši odredbe člana 128. Stav 7. Tačke 9. I 14. Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja. Rezultat kršenja odredbi Zakona su dva sudska spora. Direktor Gimnazije u Kruševcu krši odredbu člana 128.stav 7. Tačka 9. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Na žalost u našem prosvetnom sisitemu ustaljen je običaj da direktori kršenjem zakona nanose štetu školi, ali i sistemu obrazovanja i vaspitanja, kao i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje iz svog budžeta plaća izgubljene sudske sporove.
Ovim pute Vam se obraćamo da direktorima koje imenujete ukažete na nezakonito ponašanje, ali i da iskoristite svoje pravo da donesete odluke o prestanku dužnosti direktora, koji su odgovorni za nezakonit rad u navedenim ustanovama”, navodi se u apelu Unije SPRS, koji potpisuje predsednik, Jasna Janković
Za Glas javnosti govore i oštećeni prosvetni radnici iz ova tri slučaja, radnih i ljudskih biografija da ih poželi svaki školski kolektiv, zbog kojih njihove sindikalne kolege protestuju na ulicama.
Prvo, Jelena Marinković:
- Ja sam Jelena Marinković, koja je nakon 10 godina radnog iskustva u prosveti, sa 8 godina radnog staža, prinuđena da svoje osnovno ljudsko pravo, pravo na rad i zasluženo radno mesto potražujem kroz sudske sporove. Posedujem dve fakultetske diplome, a bila sam i student generacije sa prosekom 8,73. Posedujem licencu za rad, kao i izvanredne preporuke škola u kojima sam radila. O kvalitetu mog rada govori i moje stručno usavršavanje, brojni istraživački radovi, analize, radionice i unapređivanje nastave o čemu svedoči višegodišnja materijalna dokumentacija.
U OŠ „Sveti Sava“ u Toponici sam radila 5,5 godina, od toga 4 godine na upražnjenom radnom mestu, sa normom od 100% do dolaska nove direktorke, kada mi je norma smanjena na 50%.
Po raspisanim konkursima u školi za prijem u radni odnos na neodređeno vreme za jednog i po izvršioca, odnosno za 150% norme, primljeni su kandidati sa znatno manje godina radnog staža i znatno nižim kvalifikacijama u odnosu na moje.
Na konkurs za 100% norme je primljen pedagog iz Kraljeva, sa svega tri godine radnog iskustva, čiji će putni troškovi školu koštati preko 100 000,oo dinara na godišnjem nivou. Na konkurs za 50% je primljena osoba, sa nepunih godinu dana radnog iskustva, koja je svoju diplomu sticala 16 godina i bez stečene licence za rad.
Budući da je direktorka škole odbila moje žalbe kao neosnovane, pravdu sam potražila na Sudu, gde je poništeno rešenje konkursne komisije, kao i odgovor direktora na moju žalbu, uz navode o nezakonitosti u postupanju. Od pravosnažnosti presude je prošlo skoro dva meseca, ali direktorka odbija da postupi po odluci Suda, tako da joj je upućeno i rešenje o izvršenju, po kome takođe nije postupila u predviđenom roku.
Samohrana sam majka, koja je nepravedno ostala bez posla nakon višegodišnjeg rada u ustanovi kao pedagog škole, a kroz koji smo moje dete i ja imali određenu materijalnu, a pre svega i zdravstevnu sigurnost“, govori za Glas javnosti Jelena Marinković, iza čijih reči stoje brojne kolege koje su sa njom radile.
Druga je Anica Saković:
- Moje je ime Anica Saković. Radila sam već 11 godina u OŠ „Vuk Karadžić“ kada je krenulo zapošljavanje po fazama. Po odobrenom i raspisanom konkursu u toj školi, za prijem u radni odnos na neodređeno radno vreme primljen je radnik sa 4 godine staža. Konkursna komisija, ali i direktor škole po uloženoj žalbi nisu imali u vidu dužinu radnog staža, kao ni brojne materijalne dokaze o kvalitetu rada kandidata i ostvarenim doprinosima u pogledu obezbeđevivanja i unapređivanja kvaliteta rada ustanove. Zbog navedenog bila sam prinuđena da uložim žalbu i pokrenem sudski spor.
U međuvremenu, po raspisanom konkursu za pedagoga škole u OŠ „Petar Nikolić“ Samaila, za prijem u radni odnos na neodređeno radno vreme u normi od 100% primljen je kandidat sa završenim osnovnim studijama na Učiteljskom fakultetu i master radom iz pedagogiji na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Po dobijenom negativnom odgovoru od direktora škole po mojoj žalbi, obratila sam se Republičkoj prosvetnoj inspekciji. Po mojoj predstavci utvrđeno je da su Konkursna komisija, a odbijanjem moje žalbe i direktor Osnovne škole „Petar Nikolić“ Samaila, prilikom izbora kandidata na raspisanom konkursu za Pedagoga škole, postupili suprotno članu 140. stav 1. tačka 1 (…).
O tome koliko je važan član 140. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja govori i stav Pedagoškog društva Srbije, u kome je obrazloženo zašto je diplomirani pedagog kompetentniji za obavljanje poslova stručnog saradnika u školi od kandidata koji je osnovne studije završio na Učiteljskom fakultetu.
Umesto da postupi po nalogu prosvetne inspekcije, poništi nezakonito doneta rešenja i vrati konkursnoj komisiji na ponovno odlučivanje, direktor škole nastavlja da krši Zakon. Donosi rešenje o prestanku radnog odnosa izabranom kandidatu koje nije u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakonom o radu. Potom, izabranog kandidata vraća na posao a po nalogu inspekcije rada.
Sada je situacija u Osnovnoj školi „Petar Nikolić“ Samaila takva da se vode dva sudska spora, da je direktro prekršio dva Zakona i da situacija nije rešena u skladu sa Zakonom i u najboljem interesu škole,” – priča za Glas javnostoi Anica Saković koja se nada da će joj učinjena nepravda ispraviti i da će svoje pravo na rad ostvariti u ustanovi u kojoj je provela 12 godina, prinuđena je da svoju konkursnu dokumentaciju preda na sve raspisane konkurse, a zbog njenog deteta i porodice kojoj taj posao znači dalju socijanu sigurnost.
Treći je Vladimir Obradović, čiji ćemo slučaj možda najbolje predstaviti kroz pismo koje je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, takođe, uputila ministru prosvete, Branku Ružiću, sa zahtevom za inspekcijski nadzor u Gimnaziji u Kruševcu:
- Vladimir Obradović je nastavnik fizike, u stalnom radnom odnosu u tri škole: Gimnazija Kruševac 10%, OŠ „Stanislav Binički“ Jasika 70% i Ekonomskoj školi Kruševac sa 20% radnog angažovanja. Iako je još u decembru 2019.jednoglasno iskazan pozitivan stav Radne grupe za praćenje angažovanja Školske uprave Kruševac da se svim nastavnicima koji rade u tri škole ukrupni norma, nakon odlaska u penziju radnika Gimnazije Kruševac, Dragana Zornića, nastavnika fizike, ukrupnjavanje norme Vladimiru Obradoviću nije izvršeno, jer direktor Gimnazije smatra da to nije uinteresu ustanove.
U skladu sa preporukom Ministarstva prosvete prvo je kolegi koji je stekao pravo na penziju produžen radni odnos do juna 2020. zbog pandemije virusa Kovid 19, a nakon zvaničnog odlaska u penziju nije izvršena podela časova do kraja školske godine. Početkom školske 2020/21. Gimnazija Kruševac preuzela je radnika koji se našao na listi radnika sa nepunim radnim vremenom, a onda bez pozitivnog mišljenja radne grupe Školske uprave Kruševac , ukrupnila je normu radniku protivno članu 152.stava 2.Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Naloženu meru inspekcije direktorka škole nije ispoštovala, već je radnik koji je nezakonito primljen u radni odnos neočekivano dao otkaz Gimnaziji nakon nepuna tri meseca. Iako je Vladimir Obradović odmah predao novi zahtev, kojim se Gimnaziji stavlja na raspolaganje, u 11 odeljenja Gimnazije nepune dve nedelje ne odvija se nastava fizike. Gimnazija Kruševac nakon toga višak časova (110%norme) raspoređuje preko norme postojećim radnicima suprotno zakonu, a Vladimiru Obradoviću ponovo daje odgovor da nije u interesu ustanove da mu ukrupni normu.
U Obaveštenju Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Sektora za inspekcijske poslove, ovlašćenom licu nadziranog subjekta nalaže se mera za otklanjanje nezakonitosti. U konkretnom slučaju direktor Gimnazije Kruševac nije postupo po nalogu prosvetne inspekcije i nisu preduzete mere kako bi se otklonile nezakonitosti. Članom 128.stav 7. Tačka 9) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da ministar razrešava direktora ustanove, ako je utvrđeno da: „Ne postupa po preporuci, nalogu, odnosno meri nadležnog organa za otklanjanje utvrđenih nedostataka i nepravilnosti“.
Vladimir Obradović, nastavnik fizike ima 20 godina radnog staža, bio je predsednik aktiva fizičara na nivou opštine, član Okružne upisne komisije ŠU Kruševac u prethodnom periodu i autor višeudžbenika.
Mišljenja rukovodioca ustanove, čiji je bio radnik su više nego pozitivna, a u prilog tome govorei uspesi đaka u školi i na takmičenjima gdeim je bio mentor.
Insistiramo da se u što kraćem roku poVašem nalogu izvrši inspekcijski nadzor Minsitarstva prosvete u Gimnaziji Kruševac. Očekujemo da se utvrđene činjenice dosadašnjim nadzorom konstatuju i da se u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (…), inspekciji naloži ukrupnjavanje norme Vladimiru Obradoviću, koji sada radi u tri škole i koji svojim dosadašnjim radom to evidentno zaslužuje.”, navodi se u obraćanju Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije ministru prosvete, Branku Ružiću.
Želimo da verujemo da je nakon ovih redova jasniji slogan “I pravo i pravda” uz koji prosvetni radnici žele da ostvare i jedno i drugo, na trgovima u Kragujevcu, Kraljevu i Kruševcu, da bi se spokojno vratili u svoje učionice. Zna to odlično i ministar prosvete, Branko Ružić, što takođe želimo da verujemo.
(Glas javnosti)