I ODRASLI VERUJU U DEDA MRAZA, ČAK MU I PIŠU! A tek kakve poklone očekuju…

I ODRASLI VERUJU U DEDA MRAZA, ČAK MU I PIŠU! A tek kakve poklone očekuju…

Ako ste se do sada pitali da li i među odraslima ima onih koji veruju u Deda Mraza, dilema je razrešena. Naravno da ih ima. Čak i pišu Deda Mrazu. Sledi dokaz – crno na belo.

Zahvaljujući dobrim odnosima sa gospodinom u crvenom odelu i sa belom bradom, portal mojnovisad.com došao je do pisma koje mu je poslao jedan Novosađanin. Pismo prenosimo u celosti.

Vozdra matori,

Šta se radi? Je l frka ovih dana? Kako se ti, gari, snalažiš za poklone i osnovne namirnice, s obzirom na ovu inflaciju? Ima li grejanja, tamo kod vas na Severu?

Nisam ti pisao još od vremena kad je grad u kojem živim jedva imao 200.000 stanovnika. Iako verujem da sve znaš o meni, red je da napomenem da je reč o Novom Sadu. To je grad u zemlji zvanoj Srbija, koja se nalazi između Istoka i Zapada, gde vladaju mržnja, podele, zli điđani i izveštačene tete, kaseljke i papani u skupim odorama koji ne vole prirodu i stalno nešto lažu sa televizora.

Ja i dalje verujem u tebe. Nikad me nisi izneverio. Još se sećam onog crvenog ponike, brzog kao munja, od kojeg se ni trena nisam odvajao. Izvini što ti nisam pisao svih ovih godina, ali sam te stalno pominjao, pa i deci ljubav prema Deda Mrazu usadio. Kapiram da već jezdiš prostranstvima i deliš poklone po zaslugama. Jel gužva u nebeskom saobraćaju? Kod nas na tlu je ludilo, ne može se živeti od automobila, buke i nervoze. Nadam se da ćeš uspeti da nas vidiš s visine jer smo prekriveni česticama i gasovima po "meri čoveka".

PREVOZNIK KAO DEDA MRAZ: Vozačima koji voze ugalj za EPS poklonio ŠEST kamiona!

Jel ti sve zemlje obilaziš? Smatram da ne deliš decu po nacionalnosti, religiji, materijalnom statusu već su bitni dobrota, iskrenost i empatija. Ovde u panonskom mulju je to sve gotovo nestalo i odavno nije mamara, pa pazi kad budeš sletao da ti neko ne lupi koju danglu i padne berba ušiju, jer si drugačiji, pričaš nerazumljivim jezikom, foliraš se u tom svetlucavom odelu, voziš sanke, maltretiraš irvase, zauzimaš parking nekom krkanu, dolaziš iz inostranstva…

E, sad želje. Znam da nisi grba i da nije greda da i ja dobijem neki lomprc poklon. Zapravo, imam dva spiska, nije mosa.

Mom gradu želim da doneseš slobodu, da opet bude onaj dobar trip, da ga više ne skrnave. Otpadanje u punom sjaju, bezbrižno zatezanje piva ispred radnje, da smanjiš broj krembila, u Novosađanima probudiš lokalpatriotski ponos i vratiš ljubaznost među komšije. Da se više ne zatvaraju "Izbe", ruše "Žute kuće", uništavaju parkovi, seku fruškogorske šume, prebijaju ljudi… Iako možeš, dobaci nam malo vazduha, reskog, severnjačkog, da prodišemo i na ulici prepoznati možemo.

Sebi, u stvari želim sve isto kao i Novom Sadu. Ljubavi na tone, mira u neograničenim količinama, blagostanja da ne manjka, da puca od zdravlja i da se okupljamo oko astala.

I još jedna sitnica. Da ćere ne zafali šunke i rakije i, naravno, da na svirke i dalje upadam besplatno.

Hvala Deda Mraze, lačo si.

SKINI APLIKACIJU