Gradonačelniku Šapiću sa molbom za odgovor Beograđanima: Koga kriviti što centar Beograda ne može da primi veću količinu kiše?

Autokomanda, jedno od prometnih saobraćajnih čvorišta u Beogradu, često se suočava sa problemima tokom obilnih kiša. Iako je to područje značajno za svakodnevno funkcionisanje grada, postoji nekoliko ključnih razloga zbog kojih ne može da primi veću količinu kiše.

“Bahati investitorski urbanizam”, zapušeni slivnici, manjak kanalizacionih kolektora, umesto parkova, zelenila i zemlje koja upija vodu, mermer, pločice, granit i opšta betonizacija Beograda, neki su uzorka nezapamćenih poplava.

1. Neadekvatna kanalizaciona infrastruktura, zgrade bez kanalizacije

Jedan od glavnih razloga je neadekvatna kanalizaciona infrastruktura. Mreža kanalizacionih cevi na Autokomandi je zastarela i ne može efikasno da odvodi velike količine padavina. Stare cevi i nedovoljna kapacitet sistema dovode do zagušenja i izlivanja vode na površinu.

Foto: printscreen/instagram

2. Urbanizacija i nepropusne površine

Intenzivna urbanizacija ovog područja dodatno pogoršava situaciju. Sa sve više betona i asfaltiranih površina, smanjuje se sposobnost tla da apsorbuje kišnicu. Voda se umesto toga sliva direktno u kanalizacioni sistem, koji često nije sposoban da je prihvati u dovoljnoj meri. Nepropusne površine takođe sprečavaju prirodno upijanje vode u zemlju, što rezultira površinskim poplavama.


Foto: printscreen/instagram

3. Nedovoljno održavanje sistema

Redovno održavanje i čišćenje kanalizacionih sistema su ključni za njihovo pravilno funkcionisanje. Nažalost, nedovoljno održavanje i čišćenje odvoda dovodi do njihovog zagušenja lišćem, otpadom i drugim materijalima. Ova zagušenja dodatno smanjuju kapacitet sistema da primi i odvede višak vode tokom jakih kiša.

4. Klimatske promene

Klimatske promene donose sve češće i intenzivnije padavine. Uslovi koji su se možda smatrali ekstremnim u prošlosti postaju sve češći. Kanalizacioni sistemi, projektovani za starije klimatske uslove, nisu u stanju da se nose sa ovim promenama, što dovodi do čestih poplava.

Foto:printscreen/instagram

5. Nedostatak zelenih površina

Foto:printscreen/instagram

Zelene površine igraju ključnu ulogu u upijanju kišnice. Na Autokomandi, gde dominiraju saobraćajnice i zgrade, nedostatak zelenih površina doprinosi problemu. Drveće, travnjaci i parkovi mogu značajno smanjiti količinu vode koja se uliva u kanalizaciju, ali njihova prisutnost na Autokomandi je minimalna.

Rešenja i unapređenja

Za rešavanje ovog problema neophodan je multidisciplinarni pristup. Potrebno je modernizovati kanalizacionu infrastrukturu kako bi se povećao kapacitet za prihvatanje kišnice. Takođe, neophodno je investirati u održavanje i čišćenje sistema, kao i promovisati uvođenje zelenih površina i propusnih materijala u urbanim zonama.

Dodatno, strategije prilagođavanja klimatskim promenama, poput izgradnje kišnih vrtova i implementacije sistema za sakupljanje i upotrebu kišnice, mogu značajno doprineti smanjenju rizika od poplava. Ulaganjem u ove mere, Autokomanda bi mogla postati otpornija na obilne padavine i pružiti sigurniji i funkcionalniji prostor za sve Beograđane.

Ako se ništa ne promeni, posledice će biti sve teže, moguće i tragične. Podsetimo, nakon što je u četvrtak uveče u Beogradu palo 80 litara kiše po kvadratnom metru, glavne saobraćajnice bile su potpuno blokriane bujicom, koja je nosila sve pred sobom. Poplavljena su brojna vozila, lokali, klubovi, privatne kuće. Prema snimcima, fotografijama i svedočenju građana, Autokomanda, ali i Banovo brdo, Žarkovo, Braće Jerković, Dušanovac, Ripanj su delovi grada u kojima je poplava izazvala najveću štetu.

Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU