GRAD NA LEVOJ OBALI DUNAVA! Kako je TREĆI BEOGRAD otet od močvare
Autor: Glas javnosti
Popularni naziv za beogradsku levu obalu Dunava ili Dunavski venac bio je Treći Beograd.
Već skoro čitav vek Beograd se zaista hrani zahvaljući Pančevačkom ritu, a poslednje 3 decenije ovo područje postalo je i ogromna stambena zona, ali širenje naselja odigralo se bez ikakvog plana i reda. I to je kost u grlu svakom daljem razvoju Dunavskog venca.
Ipak, Pupinov most, nove saobraćajnice, kao i treći most preko Dunava koji je u planu, daju nadu za transformaciju Pančevačkog rita u “Treći Beograd”.
Međutim, to što Beograd uopšte postoji na levoj obali Dunava, dug je precima koji su još dvadesetih godina prošlog veka shvatili značaj ovog ogromnog područja, tada prekrivenog barama i trskama. Ako je Novi Beograd čudo posle Drugog svetskog rata, na pesku sazdana metropola u metropoli, onda je Dunavski venac ponos i čudo koje je obeležilo međuratnu fazu razvoja grada.
Naime, nekada su se između trske i šaša izdvajala samo dva naselja – Borča i Ovča. To su bila veoma stara banatska sela koja su ostala ušuškana u ne tako prijatnom okruženju. Da bi Pančevački rit bio ono što poznajemo danas, bilo je potrebno mnogo znoja i mnogo para.
Čak 70.000 jutara ili 40.000 hektara plodne zemlje dobili smo zahvaljujući 90 kilometara dugom nasipu. Visina ovog nasipa je 5 metara. Unutar područja ima 190 kilometara kanala, a preko njih je sagrađeno 130 mostića. Ti kanali odvode vodu u Tamiš i Dunav, koji su plavili ovo područje, a istovremeno se koriste i za navodnjavanje. I da bi oni funkcionisali bilo je potrebno izgraditi i tri velike pumpe, prenosi Kaldrma.rs.
Zahvaljujući ovom poduhvatu stvoreni su tada uslovi i za izgradnju važne pruge Beograd – Pančevo. Pisalo se tada u novinama i da će ovaj projekat rešiti još jednu veliku muku Beograđana – komarce. Njihova ogromna legla po baruštinama biće potpuno uništena, verovalo se.
Ipak, ljudska ruka, pokazalo se, nije baš toliko moćna u borbi protiv prirode, pa povremeno podižemo i avijaciju u borbi protiv ovih napasti i to upravo sa aerodroma Lisičji jarak. Ni njega ne bi bilo da nismo isušili Pančevački rit. Zapravo Padinska skela, Kovilovo, Jabučki i Glogonjski Rit, kao i Vrbovski, Besni Fok, Dunavac i Široka Greda ranije nisu postojali kao naselja. Bar ne onako kako ih danas poznajemo.
Potpuno nadrealno izgleda kada se približavamo ovim naseljima, pa posle duge vožnje kroz monotona polja nailazimo na – zgrade. Dve-tri zgrade i to je naselje. Nekad po pokoja baraka. Katkad više – Padinska skela je pravi mali grad.
Od tih vizija nije bilo ništa ali su ostali zapisani ti planovi da nas podsećaju o mogućoj drugačijoj sudbini “Trećeg Beograda” i njegovoj velčičini umesto današnjih, još uvek skrajnutih i nedovoljno razvijenih naselja Krnjača, Braća Marić, Kotež, itd.
Ovih dana u toku je priprema za izgradnju još jedne važne stvari, koju su svi neimari od 1929. godine pa do danas, nekako prevideli i zaboravili u Pančevačkom ritu, a bez koje “Treći Beograd” još uvek nije “završen posao” – kanalizacije. Time će se konačno ostvariti hrabra vizija od pre 80 godina.
SKINI APLIKACIJU
