GORI SMO OD NAJZAGAĐENIJIH: U mnogim gradovima zagađenost se i ne meri, a Srbija broji 2.500 prerane smrti od ovog faktora
Autor: Glas javnosti
Više puta Srbija je bila u samom svetskom vrhu po zagađenosti vazduha. Do pre nekoliko godina u tome je prednjačio Beograd, a sada situacija je sasvim drugačija.
Vazduh u Srbiji je 50 odsto gori nego u zemljama sa najgorim kvalitetom vazduha u Evropi. Beograd nije najviše zagađen grad u Srbiji, jer se u mnogim mestima zagađenje ne meri uopšte ili se ne meri ono što treba, ocenjeno je na tribini o aerozagađenju koji je organizovala Centar za lokalnu samoupravu (CLS)
Profesor Fizičkog fakulteta Vladimir Đurđević je dodao da Srbija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija imaju "najgori kvalitet vazduha u Evropi".
Prema njegovim rečima, jedan od glavnih uzroka zagađenja u Srbiji su velika postrojenja i termoenergetski sektor koji nema sisteme za kontorlisanu emisiju odgovarajućih zagađujućih materija.
- U Srbiji je 2.500 prerano umrlih zbog zagađenja vazduha koje može direktno da se poveže sa izvorima iz termoenergetskih sektora - rekao je Đurđević.
Đurđević rekao je da je neophodna permanentna vrsta fokusa na mere i njihovu implementaciju.
- Neke (mere) su toliko glomazne i velike da ne mogu da prolaze neprimećeno, kao što su sistemi odsumporavanje na termeolektrani, to su veliki projekti, njihovo planiranje mora da se vidi u budžetu Srbije, u aktivnostima ministarstava, pokretanju projekata, podizanju kredita za sufinasiranje - rekao je on.
On navodi da je poboljšanje kvaliteta vazduha pitanje koje će sigurno biti rešeno u budućnosti, jer Srbija ne može toliko da odskače od nečega što je svetski standard.
- Osnovno pitanje je da li ćemo taj bolji vazduh da dočekamo za deset do 15 godina, ili za pet godina - rekao je on.
Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže da prema proceni Svetske zdravstvene organizacije čak 9500 ljudi prerano izgubi život kao poseldica aerozagađenja.
- To nisu ljudi koji imaju ime i prezime, zato što je to posledica dugotrajnog izlaganja i naravno da je to statistički procenat od broja umrlih - rekao je on.
On je rekao da je u ovoj godini u Valjevu do sada bilo 122 dana sa prekoračenjam PM 10 čestica, a da je prošle godine taj grad imao 147 dana sa prekoračenjem PM10 čestica. U Novom Pazaru je, dodaje, do sada bilo 120 dana.
- Imamo osam dana u novembru i 31 dan u decembru gde se zbog standardne situacije sa meteorologijom i grejanja očekuje drastično povećanje i maksimumi pojavljivanja broja dana - rekao je Jovanović.
On navodi da proces upravljanja kvalitetom vazduha jeste dugotrajan, da su mere dugotrajne i skupe, ali da su jeftinije od posledica.
- Beograd u Srbiji nije najviše zagađen grad, on je možda neki sedmi-osmi jer u mnogim mestima ne merimo ili ne merimo ono što treba. Vranje ima prvu kategoriju kvaliteta vazduha, to je laž, jer nemaju merenja PM čestica - rekao je Jovanović.
Predsednik Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović rekao je da se svakog oktobra, novembra privremeno zainteresujemo za temu životne sredine i vazduha, a onda se u narednim mesecima naviknemo da je situacija loša.
- Naš predlog je da u buduće napravimo mehanizam gde će CLS da identifikuje ključne probleme na kojim možemo da počnemo rad odmah, i onda ćemo mesečno izveštavati javnost da li se radi nešto na tome - rekao je Jovanović i dodao da će se mesečni izveštaj praviti od decembra.
Prema njegovim rečima, insistiraće se na ukidanju toplotnih izvora na mazut i lignit u sistemu beogradskih elektrana i u javnim ustanovama u Beogradu, na smanjenju emisija u termoenergetskom sektoru.
- Prva mera na kojoj ćemo insistirati je intenzivna zamena energetnata i grejnih tela kod individualnih ložišta, samo u Beogradu je 200 hiljada dimnjaka, naši ljudi se iz ekonomskih razloga, ali i neznanja greju na vlažna drva i lignit - rekao je Jovanović.
SKINI APLIKACIJU
