Godinu dana nakon otvaranja obilaznice: Koliko je uticalo na gužve na Gazeli i da li je smanjeno zagađenje

U prvih šest meseci od otvaranja obilaznice oko Beograda za saobraćaj u punom profilu auto-puta od petlje "Batajnica" do petlje "Bubanj Potok", broj vozila koji dnevno prođe tom trasom je oko 30.000.

Poslednja deonica od Straževice do Bubanj Potoka svečano je otvorena krajem juna prošle godine, čime je ostvaren višedecenijski san o izmeštanju dela saobraćaja iz prestonice, budući da je izgradnja obilaznice počela još krajem osamdesetih godina prošlog veka. 

Obilaznica od petlje "Batajnica" do petlje "Bubanj Potok" projektovana je za brzinu od 120 kilometara na sat, a duga je 47 kilometara, od ukupno 78 kilometara, koliko obilaznica oko Beograda treba da ima kada se bude nastavila njena izgradnja do Pančeva. 

Trasa obilaznice oko Beograda, od Batajnice do Bubanj Potoka, u šest saobraćajnih traka, može da se pređe za manje od pola sata.

Tranzitni saobraćaj je tako izmešten na obilaznicu, ali postavlja se pitanje koliko je obilaznica skoro godinu dana od otvaranja rasteretila osnovnu gradsku mrežu saobraćajnica. 

Foto: Printskrin/youtube

U Putevima Srbije su za Euronews Srbija rekli da je otvaranjem obilaznice od petlje "Batajnica" do petlje "Bubanj Potok" došlo do značajnog povećanja broja vozila koja se kreću obilaznicom Beograda - oko 60 odsto.

Među pozitivnim efektima obilaznice, u Putevima Srbije navode da se beleži i značajno smanjenje u vremenu putovanja.  U periodu pre završetka izgradnje dela trase obilaznice, od tunela Straževica do petlje Bubanj Potok, prosečno vreme putovanja trasom Obilaznice (izgrađenim delom i alterantivnim – starim kružnim putem – IIA broj 154), iznosilo je 45 minuta, dok je nakon izgradnje trase obilaznice do petlje Bubanj Potok, u punom profilu auto-puta, vreme putovanja značajno smanjeno i u proseku iznosi 20 minuta", kažu u tom preduzeću.

Još jedan veoma važan pozitivan efekat koji je postignut, kako naglašavaju, jeste smanjenje emisija štetnih gasova od saobraćaja. 

Dodaju da je na osnovu proračuna emisija štetnih gasova koje se emituju od drumskog saobraćaja, puštanje u saobraćaj obilaznice oko Beograda dovelo do toga da na prosečnom dnevnom nivou količina emitovanih zagađujućih čestica od drumskog saobraćaja bude manja za oko 500 kg/km na moto-putu koji prolazi kroz područje Beograda, odnosno bivšem auto-putu kroz Beograd. 

Broj saobraćajnih nezgoda na Obilaznici Beograda je, kako navode, ostao gotovo isti u periodu
nakon izgradnje punog profila auto-puta kao i u periodu pre izgradnje, ali i dodaju da je u tom kontekstu važno napomenuti da je broj vozila koja se kreću obilaznicom znatno veći. 

Profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić kaže za Euronews Srbija da obilaznica još nije zatvoren spoljni kružni prsten, da treba da pređe na drugu stranu reke tako da saobraćaj koji ne mora da ide u Beograd, ne ide u Beograd. 

Navodeći da svi veći gradovi imaju obilaznicu, Vujanić je rekao da obilaznica pomaže da vozila koja nemaju za cilj dolazak u Beograd, ne idu kroz grad koji je ionako opterećen velikim brojem vozila.  

"Drugo, tim vozilima koja idu obilaznicom se skraćuje vreme putovanja jer ne moraju da idu kroz gužvu, više ne moraju da gube silno vreme dok prođu kroz grad i troše gorivo. Svi su na dobitku", rekao je Vujanić.  

Koliko je obilaznica rasteretila Gazelu

U Putevima Srbije navode da broj vozila koja prolaze preko mosta "Gazela" u odnosu na period pre otvaranja obilaznice nije značajno smanjen i iznosi oko 150.000 vozila dnevno. "Uporednom analizom saobraćajnog opterećenja na brojačima za period jul 2022. i jul 2023. utvrđeno je da je na Gazeli došlo do procentualnog smanjenja u ukupnom broju vozila za šest odsto. Procenat smanjenja komercijalnih vozila u analiziranom periodu je 11 odsto dok je procenat smanjenja putničkih vozila pet odsto. Imajući u vidu da su na privremenoj deonici kroz Beograd dominantna gradska radna kretanja samim tim puštanje u eksploataciju Obilaznice Beograda nije značajno uticalo na karakteristike saobraćajnih tokova na mostu Gazela", kažu u tom preduzeću. 

foto: printscreen

Glavni gradski urbanista Marko Stojčić kaže za Euronews Srbija da je autoputska obilaznica, odnosno njen sektor koji je u funkciji, pre svega imao za cilj da se prekine tranzitni saobraćaj kroz sam grad, i preko Gazele, i svih delova koji su korišćeni u tom smislu. 

"Već je vidljiv taj pozitivan efekat na saobraćajnu sliku Beograda, s obzirom na to da nisu tako često ta zagušenja u jutarnjem i podnevnom vršnom času. Ono što mi žurimo jeste da paralelno sprovedemo i spajanje spoljne magistralne tangente kako bi dodatno oslobodili to tranzitiranje kroz grad Beograd", rekao je Stojčić. 

Povodom i dalje velikih gužvi na Gazeli i saobraćajnih čepova na Autokomandi i Slaviji, Stojčić je rekao da protok saobraćaja i ne može da bude sjajan kad imate 700.000 automobila u Beogradu. 

"Grad ove veličine nije planiran za toliki broj automobila. Tu ne može da se značajno ništa desi, odnosno nešto što će da promeni stvar dok se ne izgradi metro sistem i korisnici ne pređu na metro i druge vidove javnog prevoza umesto putničkog automobila. U međuvremenu, mi pokušavamo da započnemo izgradnju tunela na Autokomandi i to je deo unutrašnjeg magistralnog poluprstena. Mi smo u toj završnoj fazi izrade planske dokumentacije i očekujem da će uskoro to biti usvojeno, da pored ovog tunela koji uskoro počinjamo, koji spaja savsku i dunavsku obalu, krenemo i sa ovim tunelom na Autokomandi", rekao je Stojčić. 

On je dodao da su tuneli jedino realno rešenje da se deo automobila sprovede van postojećih ulica koje imaju širinu koliku imaju. 

"Ne možete drastično da širite ulice da bi zadovoljili potrebe ogromnog broja automobila koji danas funkcionišu", rekao je Stojčić. 

Profesor Vujanić kaže da je Gazela, kada je projektovana, bila projektovana za 10.000 vozila dnevno na tom pravcu.

"I onda su oni planirali da će za 20 godina da poraste na duplo, na 20.000 vozila dnevno i tako su projektovali. A Gazela je posle pet godina došla na 100.000 vozila dnevno. Sad dnevno pređe oko 120.000 vozila Gazelom, a projektovana je bila za 20.000. Zamislite samo da nema obilaznice šta bi bilo na Gazeli. Ako ne bismo preusmerili taj daljinski saobraćaj kome nije cilj Beograd, ako ga ne bi preusmerili obilaznicom, tako da ne ide kroz grad, tek onda biste videli šta bi bilo od Gazele. Išlo bi se najnormalnije kao u vršnom času u centru grada - mic po mic", rekao je Vujanić. 

Koliki je privredni potencijal obilaznice

U Putevima Srbije navode da je veoma važan efekaz obilaznice oko Beograda povećanje privrednog potencijala. 

"Karakteristično za mrežu auto-puteva jeste to da se lokacije najvećih investitora nalaze na prosečnoj udaljenosti oko 15 kilometara od auto-puta, pa je na osnovu takve konstatacije i podataka Razvojne agencije Srbije, na teritoriji gradskih opština grada Beograda, kojima se pruža trasa Obilaznice Beograda, prisutan značajan broj investicionih lokacija, koje mogu privući nove investitore", rekli su u tom preduzeću.

Da je prostor oko obilaznice pogodan za nove investicije smatra i glavni gradski urbanista. 

"To je pogodno za logističke centre i sve druge privredne aktivnosti koje za jedan, verovatno najznačajniji balkanski centar ima smisla u funkcionalnom smislu da se one dese. Mislim i na prebacivanje centrala nekih kompanija što već vidimo, pre svega iz Nemačke, vidimo da oni sad svi gravitiraju ka Beogradu", rekao je Stojčić. 

Glas javnosti /E02S 

SKINI APLIKACIJU