GLASNIK SLUŽBE: ŠTA STOJI IZA KNJIGE BIVŠEG DRŽAVNOG SEKRETARA ALEKSANDRA GAJOVIĆA I KO JE ZAPRAVO BIO BATA TODOROVIĆ?

Paradoksa radi, eks sektretar Gajović, nam ustvari otkriva da je njegov otac koji je jedno vreme bio i Titov telohranitelj, što je i motiv sa naslovne strane knjige, kasnije postao advokat famoznog Bate Todorovića, što jeste ekskluzivno, jer je opšte poznata činjenica da je branilac “prvog srpskog tajkuna” bio ugledni beogradski advokat Sava Anđelković...

Ako naš najglomazniji izdavač Laguna može sebi da dozvoli “bestseler za sve pare” Ace Lukasa onda se baš od državno-probirljivog Službenog glasnika, kome i strogo ime to govori, nije očekivalo da izdavački potpiše tzv. politički triler “Prvi srpski tajkun“, donedavnog državnog sekretara informisanja Aleksandra Gajovića, koji se, promovišući svoju knjigu, nevešto poigrava činjenicama o Slobodanu Bati Todoroviću, jednom od naših najintrigatnijih privrednika ikada.

Na stranu čak, što ni u skoro jednočasovnoj emisiji za Glas javnosti, eks sekretar Gajović ne spominje ni pravo ime junaka svoje knjige, pa i na stranicama štampanog izdanja jer za to navodno nema dozvolu porodice, ostaje apsolutno nejasno kako je jedan Službeni glasnik, kao da je Glasnik službe, mogao sebi da dozvoli da se storija o tako poznatom čoveku sa milionima živih savremenika provlači kroz pseudonim i priču autora kome je to ispovedio otac “koji je malo čuvao Tita”, kao najjači argument!

Paradoksa radi, eks sektretar Gajović, nam ustvari otkriva da je njegov otac koji je jedno vreme bio i Titov telohranitelj, što je i motiv sa naslovne strane knjige, kasnije postao advokat famoznog Bate Todorovića, što jeste ekskluzivno, jer je opšte poznata činjenica da je branilac “prvog srpskog tajkuna” bio ugledni beogradski advokat Sava Anđelković, ali da dozvolimo mogućnost da je i on imao neke saradnike, pomoćnike koji nisu poznati javnosti.

Namera ovih redova, ipak, nije da previše zadire u tajne Službe i Glasnika, već da pokuša da ispriča što realniju priču, u kojoj imena likova nisu izmišljena, o Slobodani Bati Todoroviću i suđenju njemu od pre četiri decenije, koje je nazivano istorijskim i izazivalo veliku pažnju javnosti.

Elem, Slobodan Bata Todorović je rođen je 1925. u Smederevu a Pravni fakultet je završio u Beogradu. Čitaocima koji i to vole da znaju, reći da se Bata se dva puta se ženio, a može se i naći podatak da mu je unuka Marina Tucaković, koje jeste naš najslavniji tesktopisac muzičkih hitova, ali je itekako “volela ekonomiju kao i deda”, pa je prvo upisala Ekonomski fakultet. Ako izmemo ovaj tabloidni podatak, provereno se zna da je Bata Todorović dugo bio zamenik direktora poznatog spoljnotrgovinskog preduzeca “Progres”, za koji se kao i za još slavniji “Genekes” pričalo da su formirani i radili pod kontrolom svemoćne Udbe.

Bata Todorović se u javnosti prvi put značajnije pominje kada je vodio posao otkupa šezdesetak američkih brodova kao “staro gvoždje”, navodno, za slovenačku železaru Štore. Ali, tada je učinjen manevar jer je Todorović te čelične lađe “poklonio” Sloveniji i Crnoj Gori za morsku flotu! Kada su Amerikanci čuli, a kako i ne bi, da brodovi nisu isečeni u staro gvoždje, odmah su protestovali, a Bata se onda žrtvovao za državu, tako što su ga naši kao optužili za “preprodaju tri automobila”, za šta je dobio “strogih” uslovno dve godine zatvora. Ameri su slegli ramenima, Bata uslovno optužen a Slovenci i Crnogorsci dobili flotu od navodnog starog gvožđa. Takva vremena, parola: snađi se!

Tu se Bata Topdorović prvi put dokazao kao veliki igrač, ali se ipak sklanja od prestoničkih očiju javnosti i prelazi u ne tako poznati “Interkomerc” iz Umaga. Priča je jasnija kada dalje lako sa porodicom ilegalno odlazi Italiju, pa u Nemačku. Tamo osniva čak preko trideset trgovačkih firmi, naravno, sve su radile za jugoslovenski interes, a on se pokazao izuzetno veštim igračem u spoljnoj trgovini. Bio je izuzetno preduzimljiv u poslovanju sa takozvanim kliriniškim poslovanjem, što je otprilike vrste trgovina robom sa zapada na istok koja do tada nije bila, najblaže rečeno, transparentna. Glavni domen bili su mu uvozno-izvozni, bankarski i kreditni poslovi u kojima je bio izuzetno vešt i ostvarivao je ekstraprofite.

E sad, dok su se Batini poslovi i komapanije množili političke i prilike se menjaju i prilagođavaju novim okolnostima. Zaplet oko Bate Todorovića, zapravo, počinje baš na toj granici regularnog poslovanja u balasnu sa državnom politikom, gde se najveće umeće i tražilo. Iako tim našim privatnim, a reano državnim, firmama bio navodno strogo zabranjen rad sa domaćim preduzećima, on je jednog dana od ministra odbrane lično, generala Nikole Ljubičića, dobio zahtev da proda staro naoružanje JNA ruskog porekla. Navodno najbolju ponudu dali su mu Italijani, pa je oružje uz pomoć našeg „Tranšpeda" otišlo za Trst. Italijani su brže- bolje čitav ovaj veliki kontingent, za debele novce, to preprodali Izraelu, koji ga je koristio u ratu protiv Egipta…

Već pogađate, onda se Kairo žalio Moskvi, pa se Brežnjev naljutio i prekorio Tita što naoružava tadašnjeg neprijatelja… Kako država ne sme biti nikada kriva , tako su Tito i drugovi našli krivca u najslabijoj kariki, preduzetniku Bati Todoroviću! Uzalud je on mahao kopijom naređenja generala Nikole Ljubičića.

Krivac je pronađen u stilu: Neka visi, Bata! Znači, nema spora sa moćnim Brežnjevom, a i revolucija ponekad pojede svoju decu.

NE PROPUSTITE

TITOVO TAJNO SATIRANJE SRBA: ZA UKLANJANJE PATRIOTA PLAĆAO ITALIJANSKU MAFIJU (VIDEO)

Poznati beogradski advokat Sava Anđelković će mnogo godina kasnije kasnije ispričati:

-Kada je sredinom osamdesetih moj klijent Bata Todorović, iz Zabele došao u Beograd na operaciju prostate, predosećajući da ne može da pobedi rak, ispričao mi je svoju najveću privatnu tajnu. Februara 1975. kidnapovan je i zatvoren u ljubljanski Dom milicije, gde su ga islednici slovenačke Udbe optužili za izdaju zemlje i špijunažu u korist Mosada, odnosno Izraela. Kao dokaz za to, pokazali su mu dokumenta o preprodaji jugoslovenskog naoružanja ruskog porekla, koja je obavljena preko njegovih firmi. Bata se u Ljubljani, dok je trajala tajna istraga, branio da poseduje kopiju Ljubičićevog naredjenja o prodaji ruskog oružja, u kome piše da se ono ne sme preprodavati zaraćenim stranama. Islednici SDB Slovenije i SSUP-a su našli generalovo pismo, priznao mi je Bata, ali nisu prestali da ga optužuju, jer je Titu, a i Ljubičiću bio potreban krivac, da bi se Brežnjev nekako umirio, - pričao je mnogo godina kasnije novinarima advokat Sava Anđelković .

Posle više godina u istražnom zatvoru i oduzimanja celokupne imovine, Todorović je 1979. osuđen prvo na smrt, a potom mu je kazna preinačena u 20 godina zatvora. Imovina mu je konfiskovana, uz redovno javno sramoćenje u tadašnjoj štampi kao tehnoliberal, neprijatelj naroda…

Ima tu još nekih priča, kao da je grupa revnosnih operativaca Služne državne bezbedosti kasnije otkrila da su se Slovenci naoružavali preko Bate Todorovića, a da je on to radio sa znanjem Edvrada Kardelja, jednog od najližih političara predsedniku Titu. O ovim saznanjima je obavešten i šef srpske tajne policije, Slavko Zečević, inače otac Žarka Zečevića, ali je vremenom ceo slučaj zataškan. Naravno, kao da je normalno, oni “ revnosni operativci SDB” su izbačeni iz službe!

Takođe, poznato je da je u arhivi slovenačke Udbe sačuvana kompletna dokumentacija o slučaju Bate Todorovića iz koje se jasno vidi kako je jugoslovenski državni vrh nadzirao akciju njegove otmice u Italiji, ispitivanja u Sloveniji i suđenja u Beogradu. Ali, koga to zanima, sem dokonih novinara.

Slobodan Bata Todorović je zatvorske dane proveo u Zabeli, deleći ćeliju sa čuvenim crvenim disidentom Vladom Dapčevićem. Zbog bolesti je amnestiran 1984. podine, ali je po izlasku na slobodu ubrzo i preminuo.

NE PROPUSTITE

TITO JE PRE POLA VEKA PREDVIDEO NAJVEČI SPRSKI PROBLEM: Evo šta je rekao u svom ČUVENOM GOVORU! (VIDEO)

Nekoliko godina nakon smrti Bate Todorovića odbranjeno je tri ili četiri doktorske disertacije na temu “uspešnog poslovanja sa klirinškim dolarom” i sličnim temama, baš za ono zbog čega je on zvanično osuđen, robijao, imovinu mu konfiskovali, a onda i iscrpljen tamnovanjem preminuo.

Neko je već pametno zaključio, u jednom starom tekstu, da je Bata Todorović naš najpoznatiji primer čoveka koji je s podrškom države i Službe stekao status i bogatstvo, a onda je preko noći poslovno i ljudski uništen i osuđen na dugu robiju. A zvuči i poznato, do dana današnjeg.

Verovalo se, takođe, da u Službenom glasniku, kao najvećem državnom izdavaču, rade neki ozbiljniji urednici koji bi mogli da procene da priča o Bati Todoroviću nije baš isto kao o Kiji Kockar i Aci Lukasu, mada smo evo i to doživeli.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU