Forum beogradskih gimnazija o skraćenju časova: Promena sa daleko širim posledicama

Time bi petina nastavnog kadra mogla da bude ugrožena i u opasnosti od otkaza, kaže predsednica FBG,

Predsednica Foruma beogradskih gimnazija Ana Dimitrijević izjavila je danas da bi petina nastavnog kadra mogla da bude ugrožena i u opasnosti od otkaza ili da nema dovoljan fond časova ako se donese odluka o skraćenju dužine časova na 30 minuta.

Ona je, povodom izjave ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića da se  otvoreno i glasno razmišlja o skraćenju časova sa 45 na 30 minuta, rekla da bi skraćenje trajanja časova sa sobom povuklo i povećanje njihovog fonda.

"To moraju da urade zbog 40-časovne radne nedelje. S druge strane, ne razmišljaju o tome da će gomila ljudi ili izgubiti posao ili postati tehnološki višak", upozorila je Ana Dimitrijević i ocenila da bi prvi na udaru bili nastavnici koji rade na određeno i oni koji "talasaju".

"Pretpostavljam da bi se to odnosilo na one koji su najkasnije došli u škole, najmlađi kadar, oni bi postali tehnološki višak i bili primorani da idu u više škola da rade, da bi popunili fond. Mislim da vlast time pokušava da se oslobodi nekih koji talasaju, jer u prosveti mnogo ljudi talasa", samtra Ana Dimitrijević.

Trgovačka škola u Hilandarskoj ponovo otvorena za više od 800 učenika

Prema njenim rečima, cilj je i da se nekako pokrije i rasporedi nedostatak kadra, jer nema dovoljno nastavnika matematike, fizike, informatike. Podsetila je da je i Forum beogradskih gimnazija govorio o skraćenju trajanja časova zbog teškog održavanja koncentracije đaka, ali na 40 ili 35 minuta, nikako 30, prenosi N1.

"Za gimnazije, sa tako složenim programom, 30 minuta je zaista prekratko. Časovi gube na svemu onome što jedan čas zapravo treba da ima - strukturu, kreativnost, da što više uključi učenike. Tu su i ispitivanja i testiranja, nama za to ni 45 minuta nije dovoljno. Kada se piše esej, vama za to treba dvočas", objasnila je Ana Dimitrijević.

Ističe se da nije reč samo o pukom skraćenju trajanja časa, već o promenama sa daleko širim posledicama koje moraju pažljivo i temeljno da se osmisle. Poručila je da treba razmišljati o smanjenju broja predmeta, navodeći primer da u srednjim školama i gimnazijama ima i po 18 izbornih predmeta, što, smatra ona, nije normalno i stvara dodatno opterećenje učenicima i nastavnicima.

Ona objašnjava da zbog toga đaci imaju i po osam ili devet časova, jer je nemoguće sve "udenuti" u raspored.

Glas javnosti/ N01S

SKINI APLIKACIJU