EVO ZAŠTO JE VASKRS POKRETAN PRAZNIK I UVEK POSLE JEVREJSKE PASHE!
Autor: Glas javnosti/P. P.
Vaskrsenje Hristovo - najveći hrišćanski praznik, koji svojim značajem prevazilazi sve druge praznike i zato se naziva "praznik nad praznicima", pravoslavni vernici ove godine slave 16. aprila.
Vaskrs je jedan od praznika koji se svake godine svetkuju različitog datuma.
Vaskrs je promenljivog datuma, jer zavisi od prolećne ravnodnevice. Naime, na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine, kojim je rukovodio car Konstantin, utvrđeno je pravilo da se Vaskrs praznuje posle jevrejskog praznika Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevice ili neposredno posle nje, nikada pre ravnodnevice
U skladu sa ovim pravilom, koje je zadržano gotovo 17 vekova, Vaskrs može biti od 4. aprila (22. marta po starom, Julijanskom kalendaru, kojeg se pridržava Srpska pravoslavna crkva) do 8. maja. (25. aprila).
Zašto proslavljanje Vaskrsa zavisi od Pashe?
Jevrejska Pasha je bila u subotu uoči Vaskrsenja. Hristos je, dakle, vaskrsao posle Pashe, i zato je Vaskrs ustanovljen posle ovog praznika. U delima nekih svetih otaca, Vaskrs je hrišćanska Pasha.
U spomen na dan Vaskrsenja, hrišćanstvo je prihvatilo nedelju kao sedmi dan koji je posvećen Bogu, jer je svaka nedelja Mali Vaskrs.
Nedelja je veći praznik i od svih svetkovina posvećenih svetiteljima. Ako se na primer desi da Vaskrs i Đurđevdan budu istog dana prilikom službi preimućstvo uvek ima nedelja.
Praslika Velike nedelje
Kao što je nedelja posvećena Vaskrsenju, svaki sreda i petak u godini takođe su posvećeni uspomeni na Hrista i Majku Božju.
Sreda je uspomena na Veliku sredu kad je Hristos uhapšen, a petak Velikom petku kad je nevin raspet. Ti dani su praslika dana u Velikoj nedelji i oni su istovremeno posvećeni i Bogomajci, jer se tih dana u crkvenim pesmama izražava tuga Majke Božje zbog sina koji strada.
.
SKINI APLIKACIJU
.png)
