Evo koje SREDNJE ŠKOLE je NAJLAKŠE, a koje NAJTEŽE UPISATI!

Posle još jedne više nego stresne školske godine, po sistemu red nastave u učionicama, red onlajn, sadašnji osmaci, budući mali maturanti, nalaze se pred još jednim, najvećim - odabirom i upisom u srednju školu.

Sudeći po izboru koji su osmaci prethodnih godina pravili, većina ih se posle završetka osmog razreda ne odlučuje za konkretno zanimanje, već biraju gimnaziju.

Prethodnih godina, đaci i njihovi roditelji vodili su se činjenicom da gimnazije nude kvalitetno i široko obrazovanje, ali imaju i posebna, specijalizovana odeljenja za obdarene učenike za prirodne, društvene smerove, kao i za informatičku delatnost. Stručne škole svakako imaju prednost, jer nakon završetka srednje škole pružaju mogućnost zapošljavanja i bez sticanja fakultetske diplome.

NE PROPUSTITE

RUŽIĆ: Mala matura je počela, sve je u skladu sa protokolom!

Lokacija je bitna

U prestonici je tradicionalno velika potražnja i za Prvom, Trećom, Devetom i Desetom gimnazijom. Nije tajna da mnogi gimnazije biraju i po lokaciji, na ceni su one u centru grada, kao i na Novom Beogradu. Tako je za upis u Treću gimnaziju na Vračaru 2019/2020. za prirodno-matematički smer bilo potrebno čak 94,18 bodova od maksimalnih 100.

Veoma tražena među osnovcima je i Elektrotehnička škola "Nikola Tesla", što potvrđuje i broj bodova koji je potreban za upis, a koji je u rangu sa najtraženijim gimnazijama. Pre dve godine je za upis na smer elektrotehničar informacionih tehnologija bilo potrebno 92,99 bodova. Najmanje tražen smer, sa drastično manjim brojem poena potrebnim za upis, jeste elektrotehničar energetike gde je bilo potrebno 69,42 boda.

Škole koje je mnogo lakše upisati na teritoriji Beograda svakako su gimnazije u Lazarevcu i Mladenovcu, gde je za upis neophodno tek nešto više od 60 bodova. Škola, odnosno smer koji bi teorijski mogao da se upiše i bez bodova sa završnog ispita jeste smer za mašinbravara u Tehničkoj školi "Železnik". Za ovaj smer je ranije bilo potrebno 36,75 bodova.

NE PROPUSTITE

Moguć upis u srednje škole bez lekarskog

Najpopularnije gimnazije

Tri najpopularnije gimnazije su "Jovan Jovanović Zmaj", "Svetozar Marković" i "Isidora Sekulić", a za sve tri je neophodno više od 90 bodova za upis. Koliko su ove škole tražene, govori i podatak da je pre nekoliko godina na dvojezično odeljenje prirodno-matematičkog smera na engleskom jeziku u novosadskoj Gimnaziji "Jovan Jovanović Zmaj" poslednji upisani na listi imao čak 115 bodova!

Dakle, za upad na ovaj smer, osim besprekorno urađenog završnog testa, traže se i vrhunski rezultati na školskim takmičenjima.

NE PROPUSTITE

OSMACI SE PRIPREMAJU ZA UPIS U SREDNJU ŠKOLU: Svi bitni datumi na jednom mestu, evo za koju školu je potrebno najviše bodova!

Poeni sa prijemnog

Đaci na prijemnom ispitu mogu da osvoje maksimalno 40 bodova na tri testa: srpski/maternji, matematika i kombinovani. Međutim, ne donosi svaki test isti broj bodova: srpski/maternji jezik i matematika garantuju po maksimalnih 13 poena, a kombinovani čak 14. Svaki od testova završnog ispita imaće 20 pitanja. Svaki tačan odgovor donosi učeniku jedan poen, dakle najviše 20 u ukupnom skoru. Broj poena iz srpskog i matematike množite koeficijentom 0,65, a broj bodova sa kombinovanog testa koeficijentom 0,7, kako biste dobili bodove koji se računaju pri upisu u srednje škole.

Bodovi iz osnovne

Đaci iz škole mogu maksimalno da prenesu 60 bodova, a računa se samo uspeh ostvaren u šestom, sedmom i osmom razredu osnovne škole. Računanje je jednostavno, zbraja se prosek ocena na kraju sva tri razreda i množi se sa četiri. Za vukovce bi to bilo 5.00 + 5.00 + 5.00 x 4. što daje maksimalnih 60 bodova. Neko drugi ko je imao 4,50 + 4,50 + 4,50 X 4 na maturski ispit bi krenuo sa 44 boda.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU