Evo kako Beograd izgleda iz Njujorka: Gaze slabe, povijaju se pred jačim, pristojnost je mana, ljudi lepi ali mrzovoljni
Autor: Glas javnosti
Dr Mirjana Pantić živi u Njujorku, a nedavno je posetila Beograd i podelila utiske, uporedivši atmosferu grada pre 10 godina i sada.
„Ja dolazim u Srbiju svake godine ili svake druge godine, ali sam sabrala utiske šta se u tih 10 godina promenilo“, objasnila nam je dr Mirjana Pantić, novinarka, spisateljica i vanredna profesorka na Univerzitetu Pejs u Njujorku.
Naime, kad je u novembru bila u Beogradu, napravila je „kratku belešku o tome šta se promenilo ili ostalo isto u proteklih 10 godina“ – koja je izazvala dosta pažnje na njenom X profilu. Uz dozvolu autorke, prenosimo vam je u celosti.
„U Beogradu 10 godina kasnije ima mnogo više turista i internacionalne kuhinje. Gotovo sve što ćeš naći u evropskim gradovima možeš naći i u Srbiji. Ovo je pre svega posledica globalizacije, odnosno brzog protoka ideja preko granica. Jedan lep utisak, svakako.
Uprkos tome, u uslužnom sektoru se suštinski nije mnogo toga promenilo. Konobari prilaze gostima mahom mrzovoljni, a u prodavnicama ti jedva kažu dobar dan.
Mušterije bi uvek “samo da nešto pitaju” a prodavci neretko olajavaju kupce čim okrenu leđa – jedna vrlo ružna navika zbog koje se ja kao sledeći kupac u redu osećam jako neprijatno. Mobing vlasnika pekara i prodavnica naočigled kupaca je jeziv.
Tu sad dolazi i fenomen socijane psihologije, zvani biciklistička ličnost, osobina svojstvena autoritarnim kulturama. Gazi onog nad kim ima svojevrsnu moć, a onda povija rep pred nadređenim. Gazda se istresa po radnici, radnica po mušteriji i tako u krug.
Istovremeno i dalje nailazim na ljude koji su izuzetno kulturni i ljubazni i mislim da su oni pravi heroji društva. Opirati se očiglednoj nekulturi oko vas i istrajavati u tome da budete fini zahteva mnogo strpljenja i snage.
Isto tako, mnogi i dalje vide finoću kao slabost i gledaju odmah da nađu način da vas prevare. Užas.
Uvek je lepo videti porodicu i prijatelje. Uživala sam kao i svaki drugi put. Ali, ne znam kako čovek može da se izoluje od ničim izazvanih incidenata i neprijatnih situacija. Imala sam ih bar triput dnevno, iako sam minimalizovala interakciju sa ljudima izvan svog uskog kruga.
Zadivi me svaki put koliko su i muškarci i žene lepi i uvek sređeni. Zapanjuje me to što su ljudi malo kiseli i namrgođeni često – ne razumem zašto bi čovek samom sebi zagorčavao život.
Mnogi žele da u razgovoru samo podele svoju muku. Nije bilo retko da na pitanje “kako si” dobijem odgovor “nikako”. Razumem okolnosti života u Srbiji, i nije normalno da se iko pravi lud zbog njih. Ali ljudi, život ode, to je vaš život. U Srbiji ili van nje, samo vaš.“
Glas javnosti/N07S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
