Glas Javnosti

EU usvojila Zakon o obnovi prirode

Društvo
Autor: Glas javnosti

Priroda u Evropskoj uniji je zabrinjavajuće ugrožena, a prema zvaničnim podacima, preko 80 odsto prirodnih staništa zahteva obnovu. Zbog toga je Evropska komisija u junu 2022. godine predložila Zakon o obnovi prirode koji, po prvi put u istoriji, ima za cilj da sprovede mere ne samo za očuvanje, već i za obnavljanje prirode.

Dve godine kasnije, Savet Evrope zvanično je usvojio ovaj Zakon, a istorijska odluka omogućiće obnovu najmanje 20 odsto kopnenih i morskih površina EU do 2030. godine, kao i svih ekosistema kojima je potrebna obnova do 2050. godine, navodi se u saopštenju Saveta Evrope.
- Nema vremena za pauzu u zaštiti životne sredine. Danas, Savet EU odlučuje da obnovi prirodu u Evropi, štiteći na taj način njen biodiverzitet i životnu sredinu evropskih građana. Naša je dužnost da odgovorimo na hitnost kolapsa biodiverziteta u Evropi, ali i da omogućimo Evropskoj uniji da ispuni svoje međunarodne obaveze - rekao je belgijski političar Elan Meron.

Zahvaljujući novom Zakonu, Evropska unija će moći da ispuni svoje međunarodne obaveze, posebno Globalni okvir za biodiverzitet dogovoren na Konferenciji UN o biodiverzitetu 2022. godine (COP15).
Zakon bi takođe trebalo da ublaži klimatske promene i efekate prirodnih katastrofa u EU, kao i da poboljša sigurnost hrane.
Obnova se odnosi na sve ekosisteme
Budući da prethodni napori u zaštiti i očuvanju prirode nisu dali željene rezultate, Zakon o obnovi prirode postavlja specifične, pravno obavezujuće ciljeve za obnovu kopnenih, morskih, slatkovodnih i urbanih ekosistema.
Kada su u pitanju staništa za koja se smatra da su u lošem stanju, države članice će preduzeti mere za obnovu najmanje 30 odsto površina do kraja decenije, najmanje 60 odsto do 2040. godine i minimum 90 odsto do 2050. godine.
Zakon takođe cilja na obnovu brojnosti i raznovrsnosti oprašivča u Evropi, kao i na povećanje populacije šumskih ptica, obnovu isušenih tresetišta i sadnju najmanje tri milijarde dodatnih stabala do 2030. godine na nivou EU.
A kako su rečni ekosistemi u dobrom delu Evropske unije u kritičnom stanju, Zakon predviđa da se do kraja decenije najmanje 25.000 km reka pretvori u reke slobodnog toka čime obavezuje države članice da preduzmu mere za uklanjanje barijera koje je napravio čovek.
Prema novim pravilima, članice će morati da oforme nacionalne planove koji pokazuju na koji način će ispuniti navedene ciljeve, a biće u obavezi i da izveštavaju o svom napretku.


Glas javnosti/ P02S

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR