EPILOG NAJBIZARNIJEG DOGAĐAJA U SRBIJI: Evo zašto na slučaj o psihičkom bolesniku koji je jeo mrtvog oca, nije reagovao Centar za socijalni rad

Srbiju je nedavno potresla vest o preminulom čoveku u stanu u Glogonjskom ritu kraj Beograda. čije telo je kasnije jeo njegov psihički bolestan sin.

Otkriven je zbog nesnosnog smrada koji se danima širio iz stana, zbog čega su komšije pozvale policiju i vatrogasce.

Zatekli su stravičnu scenu. Nakon što su provalili vrata, videli su telo raskomadanog muškarca, kao i još jednog mladića koji je živeo pored leša.

Iako komšije tvrde da su se obraćali nadležnima da pomognu ovoj dvočlanoj porodici, jer su ugroženi zbog smrada, odgovor nisu dobili.

To je potvrdila i policija koja je za medije tvrdila da postoji samo jedna prijava iz jula meseca i odnosi se na nehigijenske uslove i da se odnosila na osobe sa drugačijim imenima.

Nakon provera se ispostavilo da oni imaju prijavljeno prebivalište u Umci i da su u Glogonjski rit došli pre nekoliko godina.

Nisu bili ni korisnici usluga gradskog Centra za socijalni rad, jer se nisu sami prijavili da traže bilo kakvu pomoć, niti je to neko drugi za njih učinio. To je mogao da uradi i neko od komšija, rekao je tada izvor iz istrage.

Ko je zatajio?

Postavlja se pitanje čija je odgovornost zatajila i da li su se komšije obraćale na pravu adresu? Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, nam je o ovom slučaju koji je uznemirio građane, rekao da proverava rad centara za socijalni rad u svim slučajevima kada su posledice po građane takve da predstavljaju teže ugrožavanje i/ili povredu njihovih prava, a o kojima izveštavaju mediji.

-U konkretnom slučaju, pritužba građana upućena centru za socijalni rad se odnosila na problem higijene prostora u kojem su lica živela, što je u nadležnosti drugog organa a ne centra za socijalni rad, a za preduzimanje mera i usluga iz nadležnosti centra za socijalni rad nije bilo prijava, istakli su za Glas javnosti i dodali:

-Građani mogu centrima za socijalni rad prijavljivati slučajeve u kojima određena lica imaju potrebu za preduzimanjem mera i usluga iz oblasti socijalne i porodično-pravne  zaštite od strane centara za socijalni rad i drugih organa i organizacija socijalne zaštite. U nekim težim slučajevima, kada su ugroženi život i druga važna lična dobra, to je i građanska dužnost. Centri za socijalni rad su u obavezi da postupe po svakoj pritužbi građana, ispitaju njenu osnovanost, preduzmu po potrebi mere iz svoje nadležnosti i ukratko obaveste podnosioca pritužbe o svom postupanju.

Na pitanje da li planiraju da obave kontrolu rada socijalnih službi budući da je proteklih godina bilo mnogo nepravilnosti o kojima su izveštavali mediji kažu:

-Kontiunirano vršimo nadzor nad radom centara za socijalni rad – organa starateljstva, i izdajemo naloge centrima za socijalni rad za otklanjanje konstatovanih nepravilnosti u radu. Nadzor se vrši o oblasti usvojenja dece, hraniteljstva, starateljstva, zaštite od nasilja u porodici.

Najviše izloženi kritikama

S druge strane Predrag Đurić, ispred granskog Sindikata zdravstva i socijalne zaštite USS Sloga, kaže da je rad u socijalnoj službi jedna od najosetljivijih oblasti.

- Posao koji rade socijalni radnici je najčešće izložen kritikama, koje vrlo često nisu osnovane, a sa druge strane se ne može reći da u radu i oni ne načine propuste. Kao i u svakom pozivu postoje pojedinci koji su tom pozivu dorasli i oni koji nisu, ali problem nastaje kada se pažnja obrati samo na one slučajeve koji dospevaju u javnost, a to su najčešće negativni primeri i na osnovu njih se generalizuje stav o svim zaposlenima u socijali. Ja mogu da vam kažem  da postoji veliki broj izuzetnih profesionalaca u ovoj oblasti čiji se rezultati ne vide, kaže za Glas javnosti, a slučaj u Glogonjskom ritu objašnjava ovako:

-Činjenica da se takve stvari dešavaju, govore u prilog da određeni segmenti jednog sistema ne funkcionišu na zadovoljavajući način. Zalažemo se da se ispita individualna odgovornost svakog pojedinca u sistemu, jer ovakve stvari mogu da se dese samo ako zakaže ljudski faktor, tačnije ako pojednici svoj posao ne rade kako treba.

(Glas Javnosti/N. Grujić)

SKINI APLIKACIJU