EKSTREMNO GOJENJE DECE, ZABRINJAVAJUĆE : Naročito ugrožen predškolski uzrast
Autor: Glas javnosti
Direktorka Sektora za ugovaranje zdravstvene zaštite RFZO Mirjana Uzunović Mako je na otvaranju konferencije "Prevencija gojaznosti: budućnost zdrave nacije" istakla da se pitanju prekomerne gojaznosti mora prići sistemski, ali i značajnim finansijskim ulaganjem u preventivne mere, jer je to "višestruko korisno za pojedinca, porodicu i društvo u celini".Direktorka Sektora za ugovaranje zdravstvene
- Gojaznost nije samo estetski problem vezan za višak kilograma, već ozbiljan medicinski problem. U protekle dve decenije stopa gojaznosti u Evropi se povećala tri puta. Prekomerna uhranjenost je ekonomsko i socijalno opterećenje i za pojedinca i za porodicu. Prema podacima iz 2019, više od polovine stanovništva, konkretno 57,1 odsto je prekomerno uhranjeno. Stopa gojaznosti raste, ali srećom još nije kao u Evropi, naročito Portugalu, Mađarskoj i Turskoj - rekla je Mako.
Doc. dr Ognjan Skrobić sa Klinike za digestivnu hirurgiju IKC Srbije, rekao je da je hirurgija samo finalni aspekt lečenja gojaznosti.
- Možda je bitnije da počnemo da razmišljamo svi zajedno u pravcu kako da prepoznamo problem. Prvo polje je prevencija - o gojaznosti se malo govori, a i ne postoji svest da je gojaznost bolest, što jeste - istakao je on.
Alarmantni podaci
Dr sc. Med. Jelena Gudelj Rakić, iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", upozorila je da među decom od pet do 19 godina ima 340 miliona sa prekomernom telesnom masom.
- Velika studija iz 2016. godine je pokazala da je broj onih sa prekomernom telesnom masom porastao sa 114 miliona 1975. godine na 340 miliona 2016. godine - navela je Rakić i kao značajno istakla što je 2018. doneta Uredba o nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti.
Ona je dodala da živimo u sredini koja pogoduje nastanku gojaznosti.
- Ljudi sve više vremena provode u prevozu, a manje hodajući ili vozeći bickl. Manje vremena se troši na pripremu hrane, a zahvaljujući modernim tehnologijama, sada vam hrana sama dolazi na vrata, ne morate ni da ustanete iz fotelje. Tvrdim da je moguće hraniti se zdravo, a da ne bude skupo - istakla je.
Rukovodilac grupe u Sektoru za predškolsko i osnovnoškolkno obrazovanje i vaspitanje Ministarstva prosvete Sanja Dulać, naglasila je da je to ministarstvo kao jedan od osnovnih ciljeva postavilo razvijanje zdravih navika i stilova života, kao i bavljenje fizičkom aktivnošću.
- Postoji inicijativa da se sa tri časa fizičkog vaspitanja poveća na pet časova nedeljno, jer smo ustanovili da je to jedina aktivnost koju pojedina deca imaju. Takođe, problem zdrave ishrane je prepoznat i uvršten u redovne programe obrazovanja i vaspitanja, kao i projekte. Gledamo da u tome imamo podršku javnih ličnosti koji su idoli mladim generacijama - rekla je Dulać.
Ona je iznela podatak da od 1.300 osnovnih škola u Srbiji oko 650 ima svoju kuhinju.
Doc. dr Ognjan Skrobić rekao je da čak i blagi višak kilograma može da bude zabrinjavajući, naročito ako je reč o viscelarnim mastima, onima koje se talože oko struka.
- Odatle počinje problem, a onda se javlja poremećen metabolizam šećera, strada KV sistem, dolazi do oštećenje bubrega i srca, kao i lokomotornog sistema, najpre kukova, kolena i kičme. Gojaznost je odavno definitivno bolest i, primera radi, u SAD čak 35 odsto odraslih je gojazno sa BMI preko 35. Čak postoji i podatak da jedan odsto ulaganja u digitalne tehnologije za tri odsto podiže gojaznost - naveo je dr Skrobić.
On je izneo i zabrinjavajući podatak da u poslednje vreme sve više ima zahteva za barijatrijskom hirurgijom i kod pacijenata sa 14 godina.
Glas javnosti/T02S
SKINI APLIKACIJU
