NA SVETSKI DAN VODA, EKOLOŠKE BOMBE ŠIROM SRBIJE- Država ne haje za MRTVE REKE

Stručnjaci upozoravaju na to koliko su naše vode izložene zagađenjima sa raznih strana. Glavni krivac je – čovek. Neodgovornim ponašanjem pojedinaca i industrije ugrožene su naše reke, jezera, izvorišta sa kojih se snabdevamo vodom za piće. Dakle - trujemo sami sebe!

Mnogo je primera u Srbiji koji potvrđuju da je krajnje vreme da se hitno preduzme nešto kako bismo zaštitili naše vode.

Još je sveže sećanje na katastrofalne slike sa Potpećkog jezera u zapadnoj Srbiji, koje je krajem prošle i početkom ove godine bilo zatrpano smećem. To je bila kulminacija problema prisutnog decenijama. Sa površine jezera uklonjeno je više desetine hiljada kubika otpada!    

Na drugom kraju Srbije, na samom severu, reka Krivaja, ranije bogata raznovrsnim biljnim i životinjskim vrstama, postala je mrtva reka, zbog otpadnih voda iz industrijskih postrojenja, sa farmi, iz domaćinstava. Kada već govorimo o Vojvodini, podsetimo i na primer Zrenjanina, gde dugi niz godina građani ne smeju vodu iz gradskog vodovoda da koriste za piće. 

Da li i Beograđanima preti zrenjaninski scenario? Nelegalna gradnja, sužavanje zone zaštite izvorišta (Makiško polje) radi buduće gradnje i još mnogo toga ugrožava snabdevanje vodom građana prestonice.

Nerešeno pitanje kanalizacije i prečišćavanja otpadnih voda problem je na celom području Beograda, jer se kanalizacija direktno ispušta u reke. Mnogo je takvih kritičnih tačaka, pravih ekoloških bombi, poput Čukaričkog rukavca gde je krajem prošle godine Topčiderska reka nanela oko 40.000 kubika otrovnog mulja, što je ugrozilo biljni i životinjski svet, a tim delom grada širio se nesnosan smrad.  

U Beogradu postoji oko 119 kanalizacionih ispusta u Savu i Dunav, što znači da se u reke godišnje ulije fekalija zapremine 60.000 olimpijskih bazena. Beograd je jedini veliki grad na Dunavu koji to radi. Rešenje problema otpadnih voda u gradu koštaće više milijardi evra, a, prema najnovijim obećanjima, ovi poslovi bi trebalo da budu završeni u narednih desetak godina. Da li će, i šta se do sada čekalo?

Ekološki aktivisti širom Srbije upozoravaju na nemar države, ukazuju na to da su naše vode ugrožene, da se svakim danom sve više zagađuju. Voda život znači, a mnoga naša izvorišta vode prodata su stranim kompanijama, iako je reč o strateškoj sirovini koja će, kako stvari stoje, u ne tako dalekoj budućnosti predstavljati pravo bogatstvo.

Paradoksalno je da država, umesto da štiti, prodaje vredne resurse, dozvoljava gradnju mini hidroelektrana, a kada se radi o zagađenju voda, umesto da deluje preventivno, najčešće reaguje kada problem eskalira do katastrofalnih razmera. Krajnje je vreme da se deluje sistemski, strateški, da se zaštiti ono što imamo, pre nego što bude kasno. Ako već nije.

“Srbija je bogata pijaćom vodom, ali se decenijama unazad loše upravlja vodnim resursima, od zagađenja otpadnim vodama i otpadom do malih hidroelektrana i nekontrolisane eksploatacije šljunka i peska”, upozorili su i iz Svetske organizacije za prirodu povodom Svetskog dana voda.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU