EKOLOŠKA PODVALA: KUPIŠ KESU – PLATIŠ REKLAMU!

Šetate gradom, prolazite pored prodavnice, setite se da bi trebalo nešto da kupite. Kada dođete do kase da platite ono što ste odabrali, čeka vas već poznato pitanje – da li želite kesu? I, naravno, pošto ste neplanirano svratili u prodavnicu i, prema tome, nemate gde da stavite to što ste kupili, ne preostaje vam ništa drugo nego da kupite i – kesu.

I, naravno, da je platite – sedam, devet dinara ili više. Nekome malo, nekome mnogo, a trgovcu više nego dovoljno. Jer: kesa po kesa – profit, i to solidan. S obzirom na to da je na kesi obično odštampan i logo proizvođača, trgovca, prodavnice - eto i besplatne reklame za firmu čiju robu ste kupili. Ne samo besplatne: to je reklama na kojoj se zarađuje. Onaj ko vam je tu kesu – reklamu prodao, zapravo je duplo profitirao! Pošteno, nema šta! Na ovakvu praksu imaju primedbu i udruženja potrošača.

- Većina potrošača smatra da ovakav vid poslovanja nije korektan. Nije zabranjeno, ali mislimo da nije u skladu sa nekom dobrom poslovnom praksom i da se samim tim vrši jedna vrsta reklame trgovinskog lanca za robu koju vam prodaje i koju vi redovno platite – kaže Nikica Jovanović, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Podsetimo da obične plastične kese, doduše tanje i bez reklame, možemo i dalje u prodavnici da dobijemo besplatno i da u njih stavimo voće, povrće za merenje, kao i gotovu hranu. To je u suprotnosti sa osnovnim ciljem uvođenja plaćanja plastičnih kesa: da se smanji njihova potrošnja i tako doprinese očuvanju životne sredine.

- Vidimo opšte zaključke da je smanjena prodaja kesa, što jeste boljitak u tom smislu da se doprinosi smanjenoj potrošnji tih kesa koje su štetne i zagađuju okolinu. Ali, s druge strane ne vidimo da li sem profita trgovaca imamo i neku drugu korist od cene koja je uvedena, i od nove zarade trgovaca. Nema podataka da to ide u određeni fond namenjen za ekološku zaštitu, tako da možemo da konstatujemo da kese koje su se našle u prometu kao krajnji cilj služe za profit trgovcima, dakle suprotno cilju za koji je faktički cena i uvedena – ističe naša sagovornica.

Sve u svemu, izgleda da se najlakše sprovode one mere, pa i ekološke, koje idu na teret potrošača.

- Ne možemo zabraniti trgovcima da na taj način prodaju kese, ne postoji propis koji bi to regulisao. Ali, to jeste tema za razmišljanje nadležnih: da li bi i trgovinski lanci mogli da konkretnije, s obzirom na to da imaju dodatan profit, doprinesu ekološkoj zaštiti, a da to ne bude samo, kada su kese u pitanju, na teretu potrošača koji odvajaju svoj novac za to – ukazuje Nikica Jovanović.

Potrošačima ne preostaje ništa drugo nego da se pripreme kada krenu u kupovinu, pa čak i kada tako nešto ne planiraju. Dakle, ceger u torbi, džepu ili negde drugde pri ruci, za svaki slučaj.

Ili - pripremite dodatni novac kojim ćete na kasi “častiti” onoga kome ste ionako povećali promet. 

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU