Eko aktivisti: Gradnja u šumi Bajdina izuzetno opasna zbog klizišta
Autor: Glas javnosti
U ovom slučaju je situacija slična padu nadstrešnice u Novom Sadu jer se ljudi dovode u opasnost po život i imovinu, kaže inženjer Nikola Cvetanović.
Plan detaljne regulacije područja u naselju Mirijevo, u kojem je i šuma Bajdina, trebalo bi da 30. oktobra bude na dnevnom redu Skupštine Grada, a profesor Saobraćajnog fakulteta Nikola Cvetanović tim povodom kaže da je prekršeno na niz procedura u slučaju šume i da se i gradski geolog ogradio navodeći da je gradnja na aktivnim i pasivnim klizištima izuzetno opasna.
Cvetanović koji je aktivista organizacije „Mirijevo zeleno i zdravo“ ukazuje da postoji niz kontroverzi kada je u pitanju plan Grada da dozvoli gradnju u šumi Bajdina u Opštini Zvezdara, a da je na prvom mestu to što se na toj lokaciji nalaze aktivna i pasivna klizišta.
Gradski urbanista Marko Stojčić, kako smatraju aktivisti iz organizacije „Mirijevo zeleno i zdravo“ i „Kreni-promeni“ insistira da se Plan detaljne regulacije nađe pred odbornicima u Skupštini Grada.
„U samom planu stoji da je izuzetno opasna granja. Gradski geolog se jasno ogradio. Plan je bio u zamrznutom stanju, ali je nekom‚tajnom iformacijom‘, tako stoji u zapisniku, ponovo aktiviran“, kazao je Cvetanović za N1.
On napominje da su građani i aktivisti podneli zahtev za informaciju od javnog značaja, kako bi saznali koja „tajna informacija“ je u pitanju, ali da im gradski urbanista do sada nije odgovorio.
Cvetanović napominje da je u slučaju šume Bajdina situacija slična padu nadstrešnice u Novom Sadu jer se, prema njegovim rečima, ljudi uvode u situaciju koja je opasna po život i imovinu. Razlog je to što se, dodaje, preskaču procedure.
„Angažovana je privatna firma, koju ne možete da nađete u APR, da uradi idejni projekat sanacije klizišta. A d niko nije imao nikakav stručni niti javni uvidu u taj projekat. On je osvanuo na zatvorenoj sednici pošto je usvojen plan. Zato su Sekretarijat i Urbanistički zavod tražili eksplicitno da se ponovi javni uvid, ali je Stojčić to to odbio i to stoji u zapisnku. To je vrlo zabrinjavajuće i za bezbednost i postojećih objekat, ali za ljude koji treba tamo da žive“, istakao je Cvetanović.
Aleksandar Anđelković, profesor Šumarskog fakulteta i član „Kreni-promeni“ objasnio je da se Bajdina prostire na 66,6 hektara prekrivenih uglavnom šumskim rastinjem.
„Po Zakonu o šumama, svaka površina veća od pet ari pod šumom i koja pravi krošnjom zasenu na minimum 30 odsto površine tla smatra se šumom. To je više od 50 hektara šume koju grad pokušava da svede na 17 do 18 hektara, što je značajno umanjenje“, kazao je Anđelković.
On je upozorio da se tu nalaze dva aktivna i tri potencijalna klizišta.
„Korenov sistem u velikoj meri može da spreči pokretanje klizišta. Zasecanjem terena i krčenjem šume može da se ponovo pokrene to klizište“, istakao je profesor Šumarskog fakulteta i član „Kreni-promeni“.
Ukazujući na značaj Bajdine, on je naveo da se šuma nalazi blizu užeg centra grada i ima ogroman uticaj na mikroklimu grada, kao i da sprečava dolazak zagađenja iz prvca Vinče. Anđelković ističe da se u šumi Bajdina gnezde zaštićene vrste ptica, kao i da tu živi nekoliko vrsta gmizavaca sa liste ugroženih.
Glas javnosti/ N01S
SKINI APLIKACIJU
